Andre Franken (André Franquin, 1924-1997) spada u one autore koji su proslavili određene junake a da ne slove uvek za njihove glavne, ili isključive autore (što timski, što sukcesivni rad) – osim kad je npr. u pitanju Gaston (Gaša), a postoje i neka preklapanja i naizmeničnosti u vezi s tim koji od predstavljenih junaka je glavni (Spiru ili Marsupilami?) ili dovoljno sazreo da osvane u sopstvenom, eponimnom serijalu; no, idemo nekim redom…
Pred kraj II svetskog rata, u jednom grafičkom studiju u Briselu, Franken se
sretao sa nekima od kasnije slavnih kolega u sazrevanju: Moris (Maurice de Bevere – Talični Tom), Pejo (Pierre Culliford –Peyo – „Štrumpfovi“) i Edi Pap (Paape, crtač stripa Luc Orient) Trojica njih (bez Pejoa) su, posle raspuštanja tog studija, ubrzo bili angažovani da rade za kuću Dupuis, a Franken i Moris su naišli i na stručnu potporu od strane Žižea (Joseph Gillain, Jijé). Franken je već 1946. preuzeo rad na Spiruu od Rob-Vela i Žižea (sve do 1969.) unoseći mnoge stilske inovacije, razradu ravijenijih priča i pridružujući galeriju novih likova, među kojima je najvažniji Fantazio… naravno, i Marsupilami.
Jedan spor oko radnog ugovora sa Dupuis-om doveo je do kratkotrajnog izleta u suparnički Tintin magazin, ali naš autor je nekim balansiranjem uspeo da ostvari uspešnu saradnju sa oba izdavača! U tom periodu (oko 1955-59) nastaju likovi Modeste & Pompon (u saradnji sa Gošinijem i Gregom) – zgode i nezgode uglavnom u nekoj prigradsko-komšijskoj atmosferi, u kojima figuriraju (inače fin, hm) momak koji često podlegne svom kratkom fitilju i, kao protivteža takvoj naravi, njegova nežnija polovina (večita verenica) tinejdžerski ljupka Pompon koja svojim istupanjem treba da deluje smirujuće…
Franken je sa svojim grafičkim elaboracijama bio jedan od pionira onog što bi se nazvalo Marsinelska škola stripa i jedan je od pionira komično-dinamičnog stila, jako cenjen od strane već uveliko afirmisanog Eržea, poznatog ugl. po shematičnom stilu (ligne claire) u svom Tintinu.
Vrlo autentičan izdanak njegovog opusa, na kome ćemo se najviše i zadržati, a izgleda i za nas najznačajniji, jeste Gaston (Gaston Lagaffe – i njega je unekoliko radio sa Y. Delporte-om i Jidéhem-om) – različito nazivan na raznim jezicima, i kod nas je povremeno bio adaptiran kao Gaša, a u polustraničnim epizodama u „Politikinom zabavnika“ s kraja 70-ih beše poznat i kao Peca pripravnik. Gaston je izgleda jedan od prvih poznatijih antiheroja u onom blažem smislu, tj .da mu nedostaje većina vrlina koje krase jednog uzornog strip junaka. Njegov radni (bolje: neradni) dan odvija se u jednoj redakciji (i to baš Dupuis!) i pritom on svojim zvrčkama i zabušavanjem dovodi do ludila pojedine saradnike. Zapažamo ga u situacijama kad izgleda jedino želi da se u što bolje naspava i da stvori sebi što više udobnosti, a nekad ulaže neverovatnu energiju i entuzijazam za smišljanje otkačenih izuma sumnjive korisnosti… U jednoj fazi kao njegova
suprotnost pojavljuje Fantazio, kao tip revnosnog ozbiljnog službenika, naprasitog temperamenta. Tu je negde i Spiru, ali usled neke divergencije Spiru i Fantazio su ipak dobili neku svoju priču; uskoro se pojavljuje još temperamentniji Žmurko, a Gaša ostaje da se bakće sa redakcijom, odnosno svojim preokupacijama, opet nešto zabrlja baš kada (i dalje ) izvesni gospodin Gužvić nailazi sa svojim poslovnim ponudama i predlozima ugovora koji opet ostaju nepotpisani!
On je takođe čas omiljena meta čas noćna mora jednog saobraćajca kojeg ovaj (uglavnom nenamerno, razume se) često izluđuje iz raznih razloga – od izvrdavanja obaveze da plati parking -sat do sumnjivih tehničkih inovacija na svom skromnom autu i drugih zaobilaženja propisa…
U svakom slučaju, Gaston (ili Gaša) ipak pleni naše simpatije, svojom širinom i vedrinom duha, ljubavlju prema životinjama i generalno humanim pogledima na svet oko sebe. Ima on tu i tamo solidnih prijateljskih kontakata, a povremeno bismo mogli posvedočiti i obostranu naklonost između njega i izvesne gospođice Žane (Jeanne)…
Pomenuli smo Marsupilamija… (rađeno u saradnji sa Batemom, Gregom, Yann-om…) Reč je o dobroćudnom, majmunolikom južnoameričkom stvorenju sa
krznom u nekom jaguar dezenu, prepoznatljivom po ne-ve-ro-vat-no dugačkom repu! Lik je osmišljen 1952. i radi se o životinji koju su najpre uhvatili i usvojili Spiru i fantazio, a kasnije sve više dobija samostalno na značaju. Zove se jednostavno Marsupilami, što je zapravo samo oznaka zoološke specifikacije, po nešto izmenjenom nazivu za red torbara (marsupialia). Ovaj lik je imao određenih prekida u svom medijskom razvoju, delom i zbog nekih spornih autorskih prava kad je Franken na jedno vreme bio prestao da radi na njemu, ali svejedno se kasnije moglo sresti još takvih stvorenja, i u porodičnoj varijanti, a pojavila se čak neznatno drugačija afrička varijanta… Franken se 1987. naveliko vratio Marsupilamiju, pri čemu je sa ortacima čak pokrenuo posebnu izdavačku kuću Marsu Productions, a 1991. je čak priredio i fiktivnu enciklopediju o ovom stvorenju!
Marsupilami je postao izvezda animiranih filmova – najpre u diznijevskoj produkciji 1993., a od 2000. i u okviru Marathon animation-a.
Takođe je voštana figura ovog repatog stvora osvanula u muzeju Grevin…
http://ideesnoires.free.fr/monster/monst_coups.htm
Franken je imao izražene periode depresije i zlovolje… iz jedne takve fazepotiče i vanredno crnohumorno delo nazvano jednostavno „Crne misli“ – Idées Noires , nastale izm. 1977. i 1983., integralno izdate kod Fluide Glacial, a prevedene su i kod nas. Ponegde se radi jednostavno o prikazu ljudske nasilnosti i primitivnosti, opasnosnima koje nas vrebaju u prirodi (ajkula koja sa dečjim likom nataknutim na peraje priziva okolne plivače… ), a unekoliko je i kritika civilizacije, manipulacije ljudima i izrugivanje pojmu smrtne kazne..
Pod okriljem Marsu productions, izdates u razne slikovnice (sketchbooks) poput:
-
Les doodles de Franquin, Le bestiaire de Franquin, Les monstres de Franquin, Tronches à gogo…
Od za nas manje značajnih ostvarenja, pomenućemo devojčicu Izabelu (Isabelle) u neobičnom svetu čarobnjaštva (1978-86; saradnici na scenariju Delporte and Macherot, a na crtežu Will), jedan od autora koji su se razvijali pod njegovim uticajem je Španac Fransisko Ibanjez, nama poznat po smehotresnim dogodovštinama likova koje pamtimo kao Zriki Švargla i Šule Globus!
Kad su u pitanju brojne nagrade, Andre Franken je laureat Festivala u Angulemu, 1974. (Grand Prix de la ville d’Angoulême) a između ostalog je dobio i Specijalnu nagradu za izvanredno životno delo Max & Moritz 1996. u Erlangenu.
