Kada koraci moji utihnu sasvim,
Kada mi duša napusti ovo tlo,
Sada ti kažem, tada da znadeš…
Ne tuguj, ne daj suzi iz oka da kane!
Veseli se novome danu,
Na počinak idi s mirom u duši.
Sada ti kažem, tada da znadeš…
Ne misli da ćeš biti sam,
U molitvi mojoj ćeš biti svakoj!
Tamo negde, negde daleko,
Gde blistava svetlost odiše mirom,
Tamo negde, negde daleko,
Tamo ću biti ja,
Al’ opet, tako blizu tebe.
Pročitaj ponekad stih, dva il’ tri,
Što duša moja izrodi tebi na dar…
Sa svakim slovom čućeš
Otkucaje srca moga.
Zatvori oči, udahni duboko,
Osetićeš kako i ja dišem sa tobom…
I zato…
Sada ti kažem, tada da znadeš…
Ja živim sada i živeću tada.
Ne tuguj!
Vetrom ću ti poslati dodire svoje,
S prolećem mirise svoje.
I kada noću čuješ cvrčke u travi,
Podigni glavu i pogledaj zvezdu sjajnu…
Sada ti kažem, tada da znadeš,
Ja to s neba budna, pazim na tebe!
