pričajmo o ljubavi
kada leto gasi
žar sa tvojih usana
pričajmo o životu
kada led topi dah uspomena.
čemu tolika strast
kada sve moje
opeglano visi na štriku
uprljao sam pogled
istinom kroz bespuće
žar se uveliko gasi
samo ruke ostaju svoje
kada me opet nešto zaboli
znaću gde da se svijem
miris lipe zna da opčini
večeras dok se sparina
gasi kroz nozdrve…
namirisao sam osećaj
da pripadam nekome
u kutiji sa palidrvcima
ispijam čašu gorčine.
Večeras dok plešu senke
u sobi za razne gluposti
hvatač snova na put me zove.
Gde_?kada svetlost ponestaje…
mirisom zelene lipe…
preko ofarbane ograde.
