Ova pojava je neretko prisutna u svim uzrastima dece, naročito u periodu njihovog intenzivnog fizičkog i psihičkog razvoja. Pojedine starosne grupe se mogu smatrati rizičnim za nastanak povreda, i to od druge do četvrte godine za mlečne zube i od sedme do desete godine za stalne zube.
Ostali PREDISPONIRAJUĆI FAKTORI, koji u mnogome doprinose nastanku povrede zuba su:
– protruzija – isturenost gornjih sekutića sa kratkom usnom, velike kariozne lezije i strukturne nepravilnosti tvrdih zubnih tkiva
– pojedina oboljenja (epilepsija)
– sportovi sa kontaktom
Ishod terapije povređenih zuba zavisi od stepena povrede kako zubnog tako i koštanog tkiva kao i vremena proteklog od momenta povrede do javljanja stomatologu(veoma je bitno da to vreme bude što kraće). Zato se pacijent sa povredom smatra HITNIM SLUČAJEM!
Postoje razne klasifikacije povreda mlečnih i stalnih zuba:
- POVREDE TVRDIH ZUBNIH TKIVA I PULPE
- POVREDE PARODONTALNIH-POTPORNIH TKIVA ZUBA
Povrede tvrdih zubnih tkiva se manifestuju kao:
- Naprsnuće gleđi
- Prelomi zuba
- I klasa – prelom gleđi
- II klasa – prelom gleđi i dentina
- III klasa – prelom gleđi i dentina sa povredom pulpe
- IV klasa – prelomi korena
U slučajevima I i II klase preloma zuba terapija podrazumeva nadogradnju krunice estetskim materijalima već u prvoj poseti stomatologu.
U težim slučajevima III i IV klase ishod terapije zavisi od stepena resorpcije(kod mlečnih), odnosno stepena razvitka korena(kod stalnih zuba) tj. da li je zub sa nezavršenim ili završenim razvitkom korena, od širine otvora pulpe kao i od proteklog vremena od momenta povrede do dolaska u stomatološku ordinaciju.
Povrede parodontalnih-potpornih tkiva zuba manifestuju se kao:
- Luksacije zuba
- Potres-kontuzija zuba
- Subluksacija-rasklaćenje zuba
- Ekstruija-delimično istiskivanje zuba iz koštane čašice(alveole)
- Intruzija-delimično ili potpuno utiskivanje zuba u koštanu čašicu
- Lateralna-bočna luksacija zuba
2. Traumatsko izbijanje zuba
Najteža komplikacija kod povreda zuba predstavlja traumatsko izbijanje zuba pri čemu je veoma bitno za pacijenta(roditelja) da zna kako da postupi u datom slučaju do dolaska u stomatološku ordinaciju.
Ako pacijent donese izbijeni zub u ordinaciju, treba uraditi REPLANTACIJU odnosno vratiti ga ponovo u alveolu. Uspeh zbrinjavanja u mnogome zavisi od vremena proteklog od momenta povrede do replantacije, od oštećenosti koštane čašice i od velikog značaja je način donošenja izbijenog zuba u ordinaciju. Najbolje je da se on dopremi u rastvoru kuhinjske soli (2 dl vode i 1 kašičica soli), mlakoj vodi ili mleku.
Najgori način transporta je u čistoj i suvoj maramici. Ukoliko je izbijeni zub karijesom destruiran, sa obolelom pulpom ili postoji ortodontska anomalija, replantaciji se ne pristupa. Replantacija mlečnih zuba je kontraindikovana.
Ako je izbijeni zub izgubljen, neophodno je konsultovati ortodonta, koji može predložiti ortodontsko pomeranje susednih zuba ka nastalom praznom prostoru.
U slučaju da ortodontski tretman nije indikovan, detetu se izbijeni zub nadoknađuje izradom privremene parcijalne proteze, dok se ne steknu uslovi za definitivno hirurško i protetsko zbrinjavanje, odnosno ugradnja implanta u koštano tkivo vilice na koju se zatim stavlja estetska bezmetalna keramička krunica.
