Prvi laser je zvanično predstavljen još 1960.godine. Od tada je razvijeno na stotine različitih tipova laserskih sistema koji su između ostalih našli svoju primenu u gotovo svim oblastima medicine i stomatologije.
Stomatološki laser je aparat koji emituje usmerenu svetlost odgovarajuće talasne dužine koja se apsorbuje u zubnom tkivu i okolnim mekim tkivima a pri tome ispoljava svoje blagotvorno dejstvo. Laseri se u stomatologiji mogu uspešno koristiti za veliki broj procedura, kako na mekim tkivima, tako i na čvrstim zubnim tkivima. Laserski zrak je pri tome dosta manje agresivan za razliku od korišćenja standardnih metoda obrade tvrdih i mekih zubnih tkiva. Uklanja se samo patološki promenjeno zubno tkivo dok se zdravo maksimalno štedi tj. minimalno uklanja.
Laseri za meka tkiva
Postoji veliki broj indikacija u stomatologiji za primenu lasera u obradi mekih tkiva. Neke od njih su:
- Obrada parodontalnog džepa
- Desenzibilizacija vrata zuba
- Lečenje gangrene zuba
- Izbeljivanje zuba
- Terapija fistula, apscesa
- Frenektomija
- Gingivektomija
- Ekscizija, drenaža
- Uklanjanje fibroma
- Biopsija
Za razliku od klasičnih hirurških intervencija koje se izvode skalpelom, primena lasera podrazumeva minimalno invazivan tretman, brze intervencije, bezbolne, brže zarastanje rana, nema krvarenja, olakšan postoperativni period.
Laseri za rad na tvrdim zubnim tkivima se koriste za:
- Preparaciju kaviteta
- Uklanjanje karijesa
- Prevenciju karijesa
Prednosti prilikom izvođenja ovih intervencija su takođe velike i to: veća preciznost,manje bolne(često i bezbolne) intervencije, manja trauma u odnosu na bušilicu, očuvanost zdravih delova zuba i okolnog tkiva.
Za rad laserom neophodna je pre svega vrhunska obuka stomatologa, jer se najveći broj komplikacija javlja usled nestručnog korišćenja lasera. Naravno, da bi bilo koja intervencija bila izvedena, neophodno je preduzeti sve mere zaštite za pacijenta i lekara. To se prvenstveno odnosi na specijalne zaštitne naočare.
