„Možeš li jednom kao čovek da zaustaviš auto tamo gde ti ja kažem!? Parkiraj se ispred ove prodavnice. Ima mesta“, insistirala je žena.
„Ima mesta jer je tu zabranjeno parkiranje”, primetio je muž.
„Kupiću poklon i vratiću se za pet minuta“, uveravala ga je supruga.
Nije joj se napuštala toplina automobila u kojoj je uživala posle napornog, radnog i hladnog dana. Opuštala se uz muziku sa omiljenog radija. Smirivao je rad brisača koji su skidali pahulje sa stakla.Radije bi zaspala na zadnjem sedištu i zamolila supruga da se ne zaustavlja. Morala je, ipak da izađe u hladno zimsko veče i odabere rođendanski poklon za prijatelja. Mislila je da će joj muž dati ideju i pomoći oko izbora. Ali, kao i uvek, kupovina je bila prepuštena njenoj mašti. Volela je da usrećuje ljude darovima, a ponekad je uz svu dobru volju, jako teško kupovati za druge.
„Ovde mogu da stanem. Ne i da parkiram.“
„Rekla sam ti da mi treba pet minuta! Odlučila sam da mu poklonimo kaiš.“
„Važi“, izgovorio je pomirljivo, sa nevericom.
 |
| foto: Dragan Đurđević |
Niko ne bi poverovao da će žena koja ulazi u radnju sa namerom da nešto kupi, izaći za pet minuta.
Posle pola sata, izašla je iz prodavnice izbegavajući da gazi po snegu. Njen suprug je držao do čistoće automobila, pa je pazila da ga ne unese u vozilo.
Otvorila je vrata i sela leđima okrenutih mužu, kako bi otresla sneg sa čizama o prag auta. Znala je da se zadžala malo duže, pa je odmah počela da se pravda:
„Nisam mogla da se odlučim koji kaiš da mu kupim, pa sam pozva…..“
Nije uspela da završi rečenicu, jer joj se pogled ukrstio sa pogledom nepoznatog muškarca u koga je piljila, iznenađena.“
“Ko ste vi? Šta tražite u mom autu? Gde je moj muž gospodine?” panično je ispitivala nepoznatu osobu. Po prirodi sumnjičava i nepoverljiva, već je tražila sredstvo kojim bi se mogla obračunati sa čovekom koji joj je zbog zapuštene kose i neuredne brade ličio na zlikovca.
Nepoznatom čoveku bilo je jasno da je žena nesmotreno ušla u njegov auto i da se uznemirila, jer nije videla onog koga je očekivala. Uzdržao se od grubog odgovora koji bi joj sasuo u lice zbog histeričnog nastupa, pa je odlučio da se malo našali:
“Vaš muž je na sigurnom. Za Vas ćemo videti”, izgovorio je kao da preti.
 |
| foto: Dragan Đurđrvić |
Navala adrenalina joj je izoštrila pogled. Delovao joj je kao razbojnik iz kriminalističkih serija. Primetila je brojanicu na retrovizoru, tuce ikona poređanih ispred šoferšajbne a sa radija se orilo vlaško kolo. Pribrala se kad je shvatila da se drži za ručicu na vratima automobila koji stoji. Da je otmičar, već bi dao gas, razmišljala je.
„Izvinite. Ja sam ušla u pogrešan auto. Muž me je čekao baš ovde.“
„Nemojte .! Vi ste pogrešili, ali nisam mogao da vas sprečim. Dešava se“, rekao je nepoznatiagonaklono se smešeći. Sada joj je već izgledao kao dobričina.
„Jao, izvinite, molim Vas, još jednom. Nešto sam se zamislila! Prijatno.“
„Ma, ništa. Živeli, gospođo.“
Više nije gledala kuda gazi kada je primetila auto svoga muža nedaleko od ovog, za nju, neprijatnog događaja.
 |
| foto: Dragan Đurđević |
Njen suprug je znatiželjno posmatrao scenu u retrovizoru, ne reagujući. Smejao se. Uletela je besno, bacajući tašnu i poklon na zadnje sedište.
„Idiote! Kako si me doveo u glupu situaciju. Izblamirala sam se! Kao neka luda žena ulazim u tuđi auto. Nisi ti normalan. Ne možeš da me sačekaš pet minuta.“
„Rekao sam ti da mogu da stanem, a ne i da se parkiram. Kad bi ti mene slušala bar jednom! Pomerio sam se, jer znam koliko traje tvojih pet minuta. Razumem da ne razlikuješ automobile, ali nisi „dalton“! Naš auto je sive boje, a ti si ušla u crveni. I još jednu stvar da ti kažem-bolji sam frajer od onog tipa. Kako si mogla da me pobrkaš sa njim, zbijao je šalu, pokušavajući da je odobrovolji.
„Umukni! Imaš sreće što žurimo na rođendan. Dobro si prošao”, siktala je besna žena.
„Ti si dobro prošla. I njegova žena je ušla u istu radnju na pet minuta. Ne znam šta bi joj rekla da te je zatekla u kolima“, nastavio je da je zadirkuje.
„ A ne! Sledeći put idem taksijem. On stane tamo gde ja kažem.“
