“ mala decentralizovana oblast – negde, duboko u srbiji“
Gospodo, mislim da je došlo vreme da se zapitamo kako i kada je počelo raspadanje, proklizavanje, urušavanje, obeznačavanje, zanemarivanje, guranje pod tepih, naše, ako nije problem reći, srpske kulture?
Kada je kultura postala Pepeljuga naše svakodnevice?
Ko se to tako lako, odnosno olako, ofrlje, levom rukom, usput, poigrao sa nama? Ko se to, u naše ime, odrekao svega što treba da nas čini ljudima, narodom?
U čemu je razlika između svih pogrešnih odluka srpskih vođa u prostoru i vremenu?
Kako su uspeli svojim sebičnim ili glupim odlukama, po ishod je svejedno, da nas prepolove, usitne, razjedine, sukobe, svedu pod “veliku šljivu”.
Kada su omladinci počeli da zavijaju, urlaju, pucaju, žvrljaju po belom i okrečenom.
Koji su uzroci propadanja srpske mladeži?
Izgleda da krunjenje, curenje, oticanje, odlivanje, srpske kulture nije ni počelo. Niti je počelo, niti prestalo.
Propadanje srpske kulturenema tačku A i B. Nema početak i kraj.
Propadanje naše kulture je stanje.
Čvrsto agregatno stanje. Sve ostalo, u srpskoj kulturi, je tečno, pokrivenom debelim slojem žabokrečine. Ili je efemerno, providno, rasplinuto, kao magla, para, oblak koji se topi na horizontu.
Ako nam je nekultura stanje, ipak je to propadanje moralo nekada, negde da počne. Sve ima glavu i rep.
Nije Srbija “ čovek bez nogu”.
Možda je mera za takve odluke glupost po glavi stanovnika, lenjost po glavi stanovnika, prostakluk i ravnodušnost..
Mogli bismo reći: Ova odluka je štetna 1 500 G/gs ( gluposti po glavi stanovnika) ili štetna 3 000 L/gs, (lenjosti po glavi stanovnika) 1 200 R/gs ( ravnodušnosti po glavi stanovnika) i slično.
Kako izmeriti glupost, lenjost, ravnodušnost? Kako utvrditi osnovnu jedinicu. Kako matematički izračunati BPSK ( brzinu propadanje srpske kulture)
( N. A. Sledeći pasus je za odlične, SM djake. Ko ne voli nauku neka ne čita.)
Ergo:
1 G ( glupost) = 10 L ( lenjost) 1L = 10 R (ravnodušnost) 1G = 100R
1G = 1kg ( “ glup si koliko si težak” )
Da bismo bili precizniji uvešćemo i manju jedinicu od G a to je P (priglup).
1P = 0,5 G P = 0,5 kg. Jednica P ( priglup) označava lakše oblike gluposti.
Da bi sistem mogao adekvatno da funkcioniše kroz vreme uvešćemo naravno i U (ubrzanje) , PV(protok vremena).
U= PV x BAG
BPSK = (G/gs+L/gs+R/gs) x U : (BAG – NGL) ; ( U = PVxBAG)
Ako želimo da izračunamo uticaj kompletnog stanovništva u zadatom vremenskom okviru na propadanje naše kulture moramo da primenimo i kontrolnu mernu jedinicu OTP (“otprilike”). „Otprilike“ je bitno da bismo subjektivnu procenu težine ukupnog broja stanovnika psihološki sveli u ravan pretpostavljene realnosti i tako rezultate istraživanja objektivizirali do granice mogućeg.
Radi preciznosti tabelarnog izražavanja ovog dramatično bitnog elementa za opstanak jednog naroda potrebna je uvesti i mernu jedinicu BAG (broj aktivnih glasača).
Očigledno je da brzina propadanja zavisi od količine gluposti, lenjosti i ravnodušnosti, sve to pomnoženo sa ubrzanjem i protokom vremena.
Što vremenski duže traje delovanje pojedinaca “obdarenih” ovim osobinama šteta po kulturu je veća.
Dakle, zavisno od startne pozicije pojedinca i broja štetnih odluka možemo lako izračunati uticaj pomenutog na brzinu i razmere propadanja naše kulture.
Poštovana gospodo sistem je možda komplikovan ali nije laka ni tablica množenja pa smo je, šta, savladali. Jel tako?
Ja sam i na ovaj način samo želeo da doprinesem. Pa, “ako se drugovi jednog dana sete, sete se”.
Posle ove male, skromne, šta, naučne opservacije, idemo dalje.
Naprimer: Koliko nam neiskreno, lažno, zaklinjanje šteti. Recimo Sveti Sava, Dragi Sava. Rastko naš.
Svakog 27. Januara u svim školama i celoj republici, čujemo: “Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi“. Razdragana i raspevana mladež peva himnu svom prosvetiteluju dragom Svetom Savi. Našem Sveprvom, našem učitelju. A, dobrih pola veka Srbi su bili zatvorili vrata škola i korice čitanki za našeg prosvetitelja, zadužbinara, koji je uneo svetlo u srpske duše i kuće. Onda, odjedanputa, progledasmo. Otvorile nam se oči i počesmo da slavimo kako dolikuje. Pre podne slava, kolač, sveća, govori i gosti a uveče na tzv “ svetosavskim balovima” radost Srbalja dostiže kulminaciju. Uz ladne špricere, prasetinu i pijano kolo, iskazujemo radost što smo ga imali i dalje imamo ali sada u srcu svome.
Ali, uvek to ali, moram da primetime sledeće: Tamo, gde je rođen naš Učitelj, u selu Miščići, koje se nalazi u Deževskoj dolini na koju “puca” pogled iz dvorišta manastira Đurđevi Stupovi, ne postoji ni najmanje obeležje a taman posla kapelica ili crkva posvećena ovom velikom prosvetitelju i zadužbinaru. Eto Srba, uživo, na delu. Na “mestu rođenja”, švrćkaju se podgojene svinje i ostala stoka. Nedužni stanovnici sela Miščići ukazuju ali se nadležni oglušuju.
Nije gospodo kultura samo muzej, biblioteka, pozorište, manastir.
Svaki kamen i travka i drvo u ovoj namučenoj Srbiji je spomenik, potokaz, muzej! Uzalud radost uz prasetinu i mlade koleginice. Podignimo obeležje na mestu rođenja našem dragom prosvetitelju. Sveprvom.
Ima još primera. Osamdesetih godina prošlog veka, novinari (a ko bi drugi) pokrenuše hajku na jednu knjigu. Jedan narodni heroj tada izjavi: “ Ja knjigu nijesam čitao ali je kao takovu osuđujem”.
Pošteno. A što da ne. Kultura za sve pare. “Nijesam, ali…”. Kultura ko vrata. Kultura kontinuiteta gluposti. Revolucionaran izum vlasnika “svetle budućnosti” tog vremena.
Ili, da li je dobro za mentalno zdravlje malog naroda da sve ustanove budu “zbupane” u metropoli? Naravno, ovo pitanje postavljaju zlobni i puni zavisti provincijalci. Van Bg-a ne postoji ništa. Samo velika tišina i praznina. Ni para, ni ljudi. Daleko od “svetlosti velegrada”.
Gradovi u Srbiji gospodo izgledaju kao incidenti, slučajnosti. Belutak na dnu mutne vode. Zagubljeni u nedođiji državice malo veće od šibice.
Možda i to doprinosi dugotrajnosti kliženja kulture u prazninu. Jadna naša voljena Metropola je “opkoljena” tamom i prazninom. Pustopoljem. Ko je kriv. Niko ne zna. Srbija, van BG -a, tone u prašinu, rupe, sivilo i podivljale vrzine, a, kakva ironija, ogroman broj velikih, blistavih, uspešnih, stigli su baš odatle, iz tame, praznine, provincije. Osveta “niščih”.
Naravno nije kriva Metropola već oni koji žive u tim srpskim gradovima. Hoće svi u Beograd. Socijalisti su govorili. „Jednoga dana, kada i kod nas bude uveden komunizam drugovi, svi ćemo da živimo u Beogradu! ” Izgleda da se to njihovo proročanstvo ostvaruje.
Ili, na tzv. “javnom servisu” (?), voditeljka jutarnjeg programa, lepotica mamina, okice ko šoljice, zubi, niska bisera, kao gosta ima glumca iz kragujevačkog pozorišta. Glumac je poznat, igra ovde onde u filmovima, serijama ali, nije iz metropole. Na kraju razgovora, lepotica kaže: “Dragi gledaoci bio je to naš poznati glumac iz Kraljeva, hvala Vam, a sada… “Iz Kragujevca” – stidljivo se javlja glumac. “Ha, ha, ha” – na to će dugonoga lepotica – nema veze pa to je sve isto.”
Ha, ha, ima veze i nije sve isto. Ali, i to je kultura. Naša, srpska. Svetosavska. Ha, ha, ha kultura! Ha, ha, ha 0,60 posto.
Ili, toalet, wc, klozet, nužnik kultura.
U većini restorana, po Srbiji, glavni putokaz do navedenih prostorija nisu natpisi ili ispružena ruka konobara, već miris. Kazanče ne radi, slavina iznad prljavog lavaboa polomljena, a papira nema jer su ga neki izdavači pokrali i štampali na njemu svoje knjige.
Na, da izvinite, opet tom “javnom servisu” jedna legendarna pevačica narodnih pesama, tzv “kraljica” kaže: “Ne mogu da gostujem u ovim šouvima i rija, rijali…. tijima ( uleće voditeljka) e to, produžava “kraljica”, jer neću da se guram pred taoletima.
Ha, ha “kraljica”, ha, ha taoleti, ha, ha kultura.
Branislave Nušiću, Radoje Domanoviću, Jovane Sterijo Popoviću, Duško Radoviću, i svi ostali. Ustanite, vratite se! Vaši likovi su još živi. Nije fer da samo vi u Srbiji budete mrtvi. Potrebni ste.
Stvarno, gde su nam pisci? Metodom slučajnog uzorka vadim iz sećanja izvesnog Setislava.B. Taj je kao pisac donekle i stigao a kao političar daleko dogurao. Jedino se tih lepih dana ambasadosrkog lenčarenja slabo seća jer je stalno bio pod teškim anesteticima u vidu viskija i sličnih medikamenata.
E taj, gledao sam nedavno, sedi pred kamerama JS ( javnog servisa, za belu kafu) kao trula krpa, mrtvo prase nasred puta, trudni pacov, i izbečeno blene u sagovornika, vidno impresioniran činjenicom da su u istom kadru, klimajući glavom povremeno, ali pod veoma nezgodnim uglom, pod nekom kosinom, šta li, tako de ne znamo da li je zaspao ili odobrava i potvrđuje rečeno.
Ne znam gde je počelo ovo survavanje, urušavanje, čilenje, nestajanje, ponižavanje, srpske kulture, a još je gore što je teško proniknuti gde će se ovo proklizavanje zaustaviti. Možda nas stvarno treba zameniti sa nekim drugim narodom? Ne sve. Samo ogromnu većinu.
Možda počinje ujutru kada ustanete smrknuti, stisnutih bledih usana i ne nasmešite se na svoje najbliže. Možda počinje onda kada vas roditelji ne nauče da prvom komšiji kažete “dobro jutro”, bakici otvorite lift i ponesete ceger, ili kada kupite neku od knjiga koje pišu gologuze starlete.
No, tada je već kasno. Nekultura je već metestazirala na vašim vitalnim organima.
Možda počinje sa činjenicom da imamo više pevaljki, vrtiguza, fudbalera, i voditelja nego stanovnika.
Imamo više kladionica nego učionica.
Čitate li knjige?
Paaa, da.
Koje?
Paaa, ne bih mogao da se setim, evo ova, kako se zove, ova bre, ona što vodi onu emisiju, pa je uzela napisala ono…
Dobro, dobro mladiću, hvala.
Sve imamo ali nam se nešto ne da. Neko nas ureko.
Imamo velike slikare, pisce, glumce, muzičare. Nameću nam tudje pisce, glumce, muzičare, slikare.
Mi taman počnemo da pravimo a neko nam opet „sruši sneška“.
Ako je to u pitanju, ako se toga igramo, nema problema. Neka nam samo kažu na vreme.
Ladno pivo, daljinac i „zvezde granda“. Pa ko pretekne. Kulturo eve me!
Za tu i takvu kulturu “ ne čačkaj nos i ne pljuj na patos na javnom mestu” ovih 0, 6 posto je puna kapa.
