Za one koji još nisu obratili pažnju, ime Aster Blistok je samo slobodna (možda i prigodna) prevedenica sa originalnog Aks(e)l Manšajn (Axle Munshine) – možda je ovako i milozvučnije, a dovoljno upučuje na nekog ko se vije i obasjava po raznim vasionskim prostranstvima mada, iskreno, ovo Blistok je priređivača teksta ponekad neodoljivo asociralo na Bliski Istok…) U francuskom je važan i njegovo opisno ime, gotovo punopravno, ‘Svemirska lutalica’ (Le Vagabond des Limbes), što je i naziv prvog albuma ovog ciklusa. Njegov pratilac je od samog početka Maski (Musky), specifična mladolika persona, sin vladara rase eternauta, u čiju prirodu ćemo se kasnije udubiti.
Ovo je zanimljiv predstavnik francuskog stripa (ovde nema potrebe da ga vodimo pod gotovo neraskidivom sintagmom francusko-belgijski strip; još crtač rodom iz Španije…) Autor scenarija za strip je Kristijan Godar (r. 1932.), crtač je Hulio Ribera (r. 1927.), a bojenje su radili Žan-Žak Šanjo (Chagnaud) i Klodin Pine. U regularnom serijalu u izdanju Dargoa (Dargaud), izašla je neka 31 epizoda između 1975. i 2003. Kod nas se ovaj strip počeo pojavljivati 1977. u ‘Eks almanahu’, odnosno ‘Stripoteci’.
Ribera je uveliko zaslužan za popularnost stripa, iako nema savršen crtež kao
npr. Žiro (Giraud) ili Rosinski. Primetne su razlike u kvalitetu od table do table, lagana statičnost likova i slično. Maštovitost koju Ribera poseduje anulira sve njegove nedostatke. Karakteristično za njegov crtež je kontrastiranje linijskog crteža s mračnim slikama, kao i između lepog i ružnog, bilo da se radi o krajolicima ili o likovima.
Nakon toliko crpljenih, rabljenih i razrađivanih motiva fantastike, teško je biti originalan pri nekoj novoj ovakvoj zamisli… Međutim, Aster Blistok ima jednu stvar jedinstvenu i u tom pogledu – Srebrni Delfin. Konstruirao ga je Korijan, Asterov tajanstveni otac, i niko u svemiru ne poznaje sve njegove mogućnosti. Ova letelica sadrži zanimljive relikte i surogate elemenata prirode, kao što je Zeleni proplanak (omiljeno Maskijevo mesto), veštačko Sunce (na nešto slično nailazi se u Zagorovoj epizodi „Demoni ludila“) Tu su i dvorane odjeka, razne skrivene odaje, što ne spada u ono što bi se po definiciji očekivalo od najmoćnijeg broda svih vremena. Sve je tu osebujno i posebno, brod je postao svet u malom koji se prilagođava svome vlasniku, bio on Aster ili Korijan, te se postavlja pitanje da li je brod možda živ. Postoji, naravno i Zlatni delfin, brod koji je Korijan izgradio za Vrhovni savet; naizgled je potpuno isti, ali na njemu nema mistike i fazona karakterističnih za Srebrni delfin. U sceni kada Purpurna garda puca na Srebrnog Delfina, Maski kaže Asteru: „Glupani, uzalud troše municiju. Povećaj brzinu Astere, da ih više ne gledamo.“
Ovo ostvarenje predstavlja u neku ruku svemirsku operu (Space opera) ali zapravo se teško može svrstati u neki određeni žanr, a SF je isključivo zbog mesta radnje. Ima tu elemenata koji podsećaju i na Alisu u Zemlji čuda, pa i na Petra Pana, ima tu orvelovskih motiva, filmskih citata, poigravanja sa erotikom, parafraza, aluzija na bibilijske motive, na savremeno potrošačko društvo i mane aktuelne ovozemaljske civilizacije… Astera Blistoka, degradiranog Velikog Posrednika (medijator, pomiritelj) narator je na početku predstavio u maniru klasičnog junaka space-opere, hrabar, ugledan, plemenit, itd. No motivi koji njega pokreću nemaju veze sa nekakvim spašavanjem sveta ili borbom protiv zla. On je nekad vidno samoljubiv i suviše naklonjen svojim preokupacijama (nije baš antiheroj, već… heroj sa greškom), te je zapravo i usamljenik kojem su najbolji prijatelji roboti koje je za njega izradio otac Korijan, kojem se izgubio svaki trag. Kako sam kaže: „Prijateljstvo je previše dragoceno da bih ga povjerio ljudskom biću!“ Njegova preokupacija su snovi, tj. mogućnost da njegovi snovi stvarno postoje, u nekom drugom svijetu…
Sanjač, po teoriji profesora, zapravo ne izmišlja događaje, već poput kakva šamana, prima slike jedne udaljene stvarnosti, ali zbrkano i nepovezano.
Uz pomoć svog prijatelja, humanoidnog robota profesora Gamona, Aster konstruiše mašinu koja će mu omogućiti da mu snovi, koje bi normalno zaboravio, ostanu zabeleženi na traci. (Na traci! No dobro, ma kako naprednu tehnologiju smišljali autori te 1975., za tadašnjeg čitaoca bilo je nekako najprirodnije odabrati taj nosač podataka; a i ko bi sve predvideo… ) Asterov prvi san je haos zemaljskog rata, kojim priča prvi put pokazuje da je Asterov svet snova ništa drugo nego naša zemaljska stvarnost. Svet Astera Blistoka i nije budućnost, već sadašnjost, ali u svetu koji je paralelan našem. A kako su ta dva sveta previše različita da bi njihovo spajanje bilo bezbedno, prva zapovest Vrhovnog Saveta, upravnog organa Asterovog sveta, je stroga zabrana bilo kakvog diranja u „snove“ izvan normalnog.
U tom svetu Aster susreće osobu koja će mu promijeniti život – Himeru, ženu iz snova, sa prepoznatljivom simbolikom u imenu – iako u originalnom značenju predstavlja mitsko čudovište, u prenesenom značenju to je neostvarivi san, prikazanje, maštarija itd. Ona u biti nije pravi lik, već simbol idealne žene kakvu Aster traži. Nakon što se uvjerio da ona postoji, kada mu zapis njegovih snova potvrđuje istinu, Aster kreće u potragu za njom, u begu pred zakonom Vrhovnog Saveta koji po svaku cenu želi sprečiti bilo kakav kontakt sa tim drugim svetom.
Uz neuspešne pokušaje pronalaženja Himere, prati se i proces Maskijeve metamorfoze. Potraga za snom postaje potraga za vlastitim identitetom. Iako je Maski biološki, tj. seksualno neodređen, on (ona) zna što hoće, i često deluje zrelije od naslovnog junaka koji često i deluje izgubljeno i zaneseno. Maskijev temperament, drčnost i zajedljive opaske kojima zadire u srž stvari, te njegovo pretvaranje u ženu, vrhunac su i središte prvog dela serijala. Mnogi ljubitelji Astera Blistoka se slažu u tome da bi bilo bolje da je serijal završen zaključno sa 12. epizodom. Primedbe koje Maski daje gledajući zapis Asterovih snova (1. epizoda) otkrivaju stav autora prema našem svetu. Naime, Aster sanja da je učesnik zemaljskog rata, uz svu frontovsko-haotičnu atmosferu. Komentar začuđenog Maskija je sledeći: „Zar Aster misli kako je i ovakav svet moguć? . . . . Po mom mišljenju profesore, ovakvi idioti ne postoje. Ukratko, ružan i apsurdan san. Koje dugme briše sve te grozote?“
Dakle, valja se malo više pozabaviti likom Maskija (Musky), uz sve iznenađujuće činjenice koje o njemu (njoj) otkrivamo, a u određenom trenutku se javlja i jedna njegova gotovo istoimena emanacija (Muskie), sa malo naglašenijim ženskim osobinama, te sledi, skupa sa Himerom, stapanje ovih ženstvenih (ginekomorfnih) likova u jednu osobu…
– NASTAVIĆE SE –
