– Trebalo je ovih dana da polažem teoriju plivanja, ali sam morao da odustanem. Bez novca sam, dobio sam otkaz u taksi udruženju, gde sam radio kao vozač. A penzija istruktora vožnje, koji je za 38 godina obučio mnoge, mala je da bih odjednom platio 700 evra, polovinu godišnje školarine – žali se taze brucoš.
U Užicu se pročuo kao čovek čeličnih mišića, kadar da sa tovarom cementa na sebi kao od šale pretrči „kratke pruge“. Milovan je 2012. krenuo pešice u London da demonstrira svoju snagu. Dva meseca kasnije, pre nego što je upaljena olimpijska vatra pod Big Benom, pred Ginisovom komisijom ušao je u knjige rekordera. Zbog toga su ga njegovi sugrađani prozvali Supermen, a Milovan ponosno ističe da je rođen istog dana kao i Silvester Stalone, 7. decembra 1948.
– Pešačio sam do Londona 62 dana, pregazio 2.450 kilometara. Spavao sam po jarugama, kanalima, jednom i među kravama u nekoj štali, samo sam devet puta noćio u hotelima – podseća Milovan na svoju odiseju kojoj je posvetio knjigu „Užički Supermen – put do Londona“.
Na stadionu „Linford Kristi“, među Ginisovim rekorderima pretrčao je 100 metara za 25,3 sekunde – ali noseći na sebi džakove sa 50 kilograma cementa – i za pola minuta potukao dotadašnji rekord. Uzgred, dotadašnji titular imao je 30, a Milovan 64 godine. Potom je uprtio 200 kilograma i sto metara zgazio za minut i 35 sekundi.
– U prvoj disciplini sam postao Ginisov prvak, u drugoj su mi najpre priznali rekord i zaveli me kao njenog osnivača, a onda ga naknadno, iz meni nepoznatih razloga, poništili – veli užički Supermen.
Po povratku iz Londona upustio se u novu, smatrao je daleko lakšu misiju, tražio je nacionalnu penziju. S punim pravom smatra da ju je zaslužio jer je Milovan otvorio i jednu od prvih teretana u gradu. Kako kaže, iza njega je 50 godina treninga, i rezultati koje, kako tvrdi, nema ni jedan sportista u Srbiji, još od Drugog svetskog rata.
„Kroz moju teretanu prošlo je 10.000 članova, a u njoj su trenirali i Nemanja Vidić i Zoran Njeguš. Smatram da sam lično zaslužan za razvoj sporta u ovom gradu, ali i dalje, i da zbog toga treba da ostvarim pravo na nacionalnu penziju. Na kraju sam morao da pišem predsedniku Srbije. Skoro sam od njegovog sekretara Nikole Selakovića dobio pismo, on me uverava da predsednik nije taj koji odlučuje o penzijama i obaveštava da je moj predmet dostavio Ministarstvu sporta – kaže Milutinović.
Dobro bi došla nacionalna penzija, kaže, da završi fakultet. Dao je sebi rok od sedam godina da postane diplomac DIF-a, a ako ga zdravlje posluži i da doktorira. Pred profesora će sa teorijom plivanja za nekih mesec dana. Ovog puta nada se da će imati novca, doštampaće i 1.000 primeraka knjige.
– Ići ću ulicom, od vrata do vrata, da prodajem. Moram da se snalazim, student sam – odlučan je snagator. – Mala meni vajda od nade u penziju. Advokat me je već spremio da od toga neće biti ništa. Bude li tako, ići ću na još jedan put. Pešice do Strazbura da tužim državu! U London sam išao sa srpskom zastavom i šapkom na glavi, u Strazbur ću preko Hrvatske, sa šahovnicom na leđima. Iz inata! – najavljuje Milovan.
I zimus je redovno trenirao, testirao silu u sebi, 100 metara pretrčao je za 14 sekundi, po neravnom terenu, u čizmama. Redovan je u teretani, a leg-pres mu na 200 kilograma meri potisak nogu. Kad ga pitaju kako…
– Redovno sam trenirao, uvek zdravo živeo, nikad nisam popio kap alkohola, srknuo kafu ni zapalio cigaretu. I nikad nisam odustajao. Neću ni sad kad sam postao student – odgovara Milovan Milutinović.
Još jedna zanimljivost iz života ovog Super – Srbina je i ta što je kao mladić odbijen na regrutaciji za vojsku, jer je bio težak svega 49 kilograma. Tada se okrenuo sportu i dokazivanju. Bio je jugoslovenski vicešampion u bodibildingu, sa 42 godine počeo je da trenira karate, a od nedavno je nosilac crnog pojasa peti dan. Svakodnevno trenira, podučava decu karateu, propagira zdrav život.
“Volim da kažem da mi je ostalo još 30 godina života i želja mi je da doktoriram, pa da umrem kao doktor fizičke kulture”, poručuje Milutinović.
Užički supermen do sada je ispunio svaki svoj naum, pa i doživeti stotu u njegovom slučaju i nije nemoguće.
Izvor: blic.rs
