Zebem kad nisu tu,
kraj mene, u toplom krevetu.
Zebem kad nisi kraj mene,
da osetim vrelinu žene.
Telo mi se strelovito hladi
kad me tvoj dodir ne sladi.
Grozna groznica me drma
jer me ne krasi moja srma.
Srce mi se jezivo ledi
kad tvoj osmeh počne da bledi.
Sneg neprestano veje
ako me tvoj glas ne greje.
Ledeni vetar arlauče, duva,
kad me tvoja ljubav ne čuva.
Na vetrometini, bez tebe, moje telo se trese,
luta u hladnom beznađu, kao pismo bez adrese.
Zebem, a zebnja mi mira ne da,
zebem, šta ću kad mi te je duša neprestano žedna.
