Čas si vatra, čas si led,
čas si pelin, čas si med.
Čas si sunca zlatan sjaj,
čas si dana mračan kraj.
Čas si dobra vila mila lica,
čas grozna veštica.
Čas me vineš put visina,
čas strmoglaviš put dubina.
Očajan il` srećan – s tobom uvek letim
u stalnom pokušaju da se setim.
Kako da te, devojče milo,
stavim sebi, u svoje krilo.
Pa da ti šapnem nešto ludo
i da se nadam da se desi čudo.
Da mi svoje usne daš,
da me zaljubljeno pogledaš.
Da u mom naručju goriš
i da mi kažeš da me voliš.
