U sred mraza Sunce ogreje,
sve rastopi i k`o da mi se smeje.
O Sunce, sunce li ti žarko,
znaš li koliko je volim jako?!
Što ne reče, pa da joj ljubim oke,
što ne reče, da joj dajem cmoke?!
Da diram njene grudi jedre,
da milujem obraščiće čedne.
O Sunce, sunce li ti ljubim,
znaš li koliko se za njom gubim?!
U lepoti tvog toploga zraka
igra za njom moja pora svaka.
O Sunce, brate mili, sestro,
posadi je gde joj je i mesto.
Kraj mene, u moje krilo,
da tu svije svoje gnezdo milo.
Ja ću za to nagradu ti dati
– možeš je odozgo zrakom milovati.
