Kiši s neba, jabuko, stiže jesen pozna.
Ubrašće te, jabuko, eh sudbino grozna.
Zagrišće te, jabuko, sočno, halapljivo…
Biće njemu, jabuko, od tebe sve slatko, lepljivo.
Uživaće, jabuko, u slasti tvog soka,
diviće se, jabuko, lepoti tvog boka.
Biće srećan, jabuko, s tobom i kraj tebe,
radovaće, jabuko, i tebe i sebe.
Voliš ti to, jabuko, da se daješ milo,
lepo ti je, jabuko, kad te metnu u krilo.
Kad prelaze, jabuko, preko tvoga sjaja,
dovode te, jabuko, do jabučjeg raja.
A šta ću ja, jabuko, kad ti odeš tamo,
s kim i kud ću, jabuko, moja mala damo?
Da lutam po svetu, jabuko, bez tebe da patim,
sreću što te znadoh, jabuko, bolom ću da platim.
Neću plakati, jabuko, neću tako mi tvojih divota,
voleću te, jabuko, do kraja svog života.
