Noć kao dan
kad mi dođeš u san.
A san kao dan kad mi proviriš u misao jutra…
Kad poželim da si sa mnom i juče, i danas, i sutra.
Kad poželim da mi sa tobom zora svanjava
i veče sa tobom smrkava.
I oblaci kad se namršte, i kiša kad osveži misli…kad duga grane…
Kad tvoj osmeh svane!
E, onda shvatim da si samo ti bitna,
kao prva, i poslednja pomoć hitna!
Srce ludo lupa, pravi trostruki salto usred mojih grudi…
Čovek brani, a u čoveku plač ljubav nudi.
Divota, lepota, misli strahota…
Kažu naši pametni stari – sve je to deo života.
A da li je i mog, da li je i tvog?
To zna samo…
