Ostade mi kod tebe deo srca mog,
kamenog.
Otcepi se gromada…
Još je čujem kako pada.
Uz potmulu tutnjavu tišinu para
i tajni prolaz zauvek zatvara.
Sa ovo malo srca treba još mnogo da živim,
bez tebe svetu ovom da se divim.
Da l` ću moći, da l` ću smoći
biti srećan bez tvoje pomoći.
Bez bisera bajna,
bez tvoja dva oka sjajna.
Bez bisera srca mog,
kamenog…
