Zamišljam te dok se budiš
i svoju mladost mazno nudiš.
Protežeš se slatko, polako, svom dužinom,
i očaravaš svojom jutarnjom milinom.
Gledaš me pravo u oči, želju ti jasno vidim,
nemam vremena ni da se postidim.
Uzdišeš, mekana si, vrela…
Strast je govor tvoga tela.
Mirišeš na gorsku jutarnju svežinu,
tek procvalu livadu, oranice širinu.
Rosa je umila tvoje obline bose,
pijem je žedno, od prstića do lahor kose.
Vile ti dale lepotu sunčanog jutra,
za juče, za danas, za sutra.
Rano proleće u tebi uvek sija
ljubavi moja večna najmilija.
