Moralni Princip i Materijalni Interes
Moralni Princip susrete se sa Materijalnim Interesom na mostu taman toliko širokom da je samo jedan od njih mogao da preko njega pređe.
„Na koljena, nikogoviću“, zagrmje Moralni Princip, „i pusti me da te prekoračim!“
Materijalni Interes, međutim, tek ga ovlaš pogleda i ne reče ni riječi.
„Pa“, nastavi Moralni Princip već pomalo oklijevajući, „hajde da vučemo slamke i vidimo koji će se od nas dvojice povući, kako bi onaj drugi nesmetano prošao“.
Materijalni Interes je, međutim, i dalje ćutao, ni okom ne trepnuvši.
„Kako bismo izbjegli sukob“, ponovo se, pomalo vrpoljeći, oglasi Moralni Princip, „evo, ja ću se pružiti i dopustiti ti da pređeš preko mene!“
Napokon i Materijalni Interes beknu i, čudnom podudarnošću, pokaza da i on ima jezik. „Ne smatram da si baš naročito pogodan za šetnju“, odgovori on, „ali ni ja baš nisam osobito probirljiv u pogledu onoga što mi je pod nogama. Pa ipak, pomisli da bi ti se moglo dogoditi da se pri tom strovališ u vodu“.
I tako i bi.
