Tokom ispitnog roka najveći problem studentima predstavlja stres koji se javlja usled nesigurnosti, neke vrste euforije i nebrojeno faktora na koje oni sami ne mogu da utiču.
Foto: Shuttestock
U literaturi, stres se vezuje za događaj u spoljašnjoj sredini, odnosno, za reakciju na događaj. On predstavlja odnos između osobe i okoline, u okviru koga osoba procenjuje da neki segment okoline uključuje pretnju, gubitak ili izazov za njene snage, pri čemu se javljaju karakteristične promene psihofiziološke ravnoteže.
Apsolvent psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Marko Nikolić kaže da se stres može manifestovati na više načina kroz život i u zavisnosti od toga koliko je situacija budući student preživeo u životu, prvi stres može doživeti u prvom ispitnom roku, ali isti taj stres može biti samo ponovna pojava.
„Kod anksioznosti možemo pričati o dva aspekta: možemo je gledati kao osobinu ličnosti i kao stanje. Kao stanje se javlja u nekom periodu, na primer, nekoliko dana pre ispita, a kao crta anksioznost može biti deo ličnosti i na taj način osoba je sklonija da doživljava stres i to može da se desi u bilo kom trenutku, pre ispita, posle, i oni teže podnose taj period“, objasnio je Marko gostujući u emisiji „Pokretač“.
Na početku ispitnog roka, često se dešava da se studenti žale roditeljima i prijateljima. Koliko to zapravo pomaže određenom studentu da prebrodi muke, s obzirom na to da postoji velika mogućnost da naiđe na nerazumevanje obe strane i da se stres samo poveća, objasnio je naš sagovornik.
„Kada su u pitanju roditelji, najveći broj studenata polaže račune roditeljima jer zavise finansijski od njih i samim tim pokušavaju da im objasne da to što rade nije lako, da možda neće uspeti, da će pasti ispit da bi roditelji smanjili očekivanje i to je u neku ruku predstavlja pomoć pomoć. Doduše, naravno može se desiti i ona druga strana“, kaže Marko.
U situacijama u kojim osoba usled velikog stresa ne dobije razumevanje od svojih najbližih, može se stvoriti još veća tenzija kod studenta. Poseta psihologu, kao opcija, u našem društvu se doživljava kao tabu tema. Međutim, Marko Nikolić kaže da je mišljenje studenata na ovu temu drugačije.
„Budući akademski građani imaju bolju viziju o tome šta rade psiholozi, da tamo ne idu samo metalno nestabilne osobe, da oni mogu pomoći. Međutim, mi u Zdravstvenom studentskom centru imamo psihologa, ali kada sam otišao na neki sistematski pregled on mi nije ulivao poverenje, tako da takve osobe neće podići nivo svesti, ni zainteresovanosti. Deo edukacije je i do psihologa, da oni podignu svest o svojoj profesiji, ali i do studenata da idu kod njih. Možda bi bilo rešenje da svaki Fakultet ima svog psihologa, koji će poznavati studente ali tu je ta finansijska strana, da li u ovoj državi može da se izdvoji za psihologe na svakom Fakultetu“, rekao nam je apsolvent psihologije.
Pitali smo i studente kako se oni bore protiv stresa:
- Naravno da je neminovno da postoji stres u ispitnom roku. Najviše me stresira kad ne mogu da spavam.
- Za mene i nisu toliko stresni ispitni rokovi, više mi je stresno to veče pred ispit.
- Najviše me stresira kada profesori obaraju studente i ta nepravda koja se javlja.
- Stres u ispitnom roku je uvek prisutan, pogotovu ako postoji taj imperativ da se položi zbog dobijanja budžeta.
Ukoliko je student izložen dugotrajnom negativnom stresu kod njega se konstantno javlja umor, nedostatak koncentracije, problemi sa pamćenjem i sl. U tim slučajevima radi se o težim uzrocima stresa, koji mogu ugroziti intelektulani i emocionalni razvoj studenta.
Zbog toga, Marko Nikolić kaže da stres najviše utiče na autonomni nervni sistem i da pobuđuje organizam.
„Samim tim on utiče na negativno psiho-emotivno stanje ali i na učenje, koncetraciju i pažnju. Zato je veliki problem skoncentrisati se na ono što se uči i onda učiti to gradivo, jer neće ulaziti u mozak, neće ići dalje. Prva brana je psiha i kada ona popusti onda popuštaju i druga, treća, tada dolazi do opadanje imuniteta, herpesa, što može dovesti i do većih zdravstvenih problema“, zaključuje naš sagovornik.
Zbog toga, Marko kaže da je potrebno edukovati studente o tehnikama za prevladavanje stresa koje se razvijaju svaki dan. One su različite, od joge do nekog drugog izduvnog ventila, poput sporta, nekog hobija ili kognitivnih tehnika.
Izvor: oradio.rs
