Vaskrsnuše nade i utehe,
Vaskrsnuše utehe i želje.
Vaskrsnuše želje i htenja,
Vaskrsnuše snovi i bdenja.
Šarasmo šarenilom ešarpe
što se na prolećnom poletarcu vijoriše,
kao zastave kada idu naviše,
što u našim srcima ponos praviše.
Ponosim se ja tobom, kao i ti mnom.
Jedini jedinom.
Dve polovine opet u biću jednom,
vaskrslom, ljubavi žednom.
Feniksa plam dat mi je da ti dam
poruku iz pepela, iz utrobe žar ptice tela.
U jajetu živo neživo oživela
i opet, kao nekad, sreću zaželela.
A malo li je opet srećan biti,
sred vremena i ja i ti?
Malo je li vaskrslu misao
u delo što govori pretvoriti?
Međ` ljudima, međ` nama,
da ne budem sam, da ne budeš sama.
Uvek iznova da ne bude tama
i vaskrsava u neprekidnom nizu, sve blistavija, godinama…
