Pokušaji uključivanja robotike u edukaciju širom sveta sve su učestaliji i dešavaju se na svim nivoima obrazovanja – od obdaništa do fakulteta.
Ipak, da bi uvođenje neke inovacije poput robotike bilo uspešno, potrebno je učiniti nešto više od pukog nabavljanja tehnoloških alata za učionice. Usaglašavanje upotrebe robotike sa teorijom i dobro osmišljen nastavni plan samo su neki od važnih elemenata koji se nalaze iza uvođenja svake inovacije u edukaciji. Robot je samo još jedan alat, a teorija je ta koja će odlučiti kako će on uticati na proces učenja.
Robotika i učenici tehničkih nauka
Načini na koje se robotika može primeniti u obrazovanju su različiti. Ona, s jedne strane, pokušava da kod budućih inženjera i naučnika utiče pozitivno na proces učenja i predstavlja idealan resurs koji se može koristiti za učenje:
- matematike,
- naučnih principa,
- dizajna i tehnologije,
- programiranja.
Robot u učionici učenicima predstavlja nauku na zanimljiv način pomoću kojeg su u mogućnosti da uživo posmatraju praktičnu primenu teorijskih koncepata. Rad sa robotima pospešuje kreativno rešavanje naučnih problema, podstiče razvoj osnovnih komunikacionih veština, kao i sposobnost saradnje i prenošenja složenih ideja kolegama.
Robotika i učenici sa posebnim potrebama
Međutim, upotreba robotike nije rezervisana samo za učenike određenih nauka. Roboti su se pokazali kao odlično sredstvo za prenošenje znanja u različitim situacijama u kojima se učenici mogu naći. Oni, s jedne strane, pružaju mogućnost praćenja predavanja i onda kada je učenik na neki način sprečen. Mnogim učenicima koji se bore sa teškim bolestima i kojima su mogućnosti ograničene roboti mogu pomoći da prate školske aktivnosti sa distance, kao i da učestvuju u socijalizaciji sa učenicima na času bez obzira na distancu.
Uzmimo za primer učenika po imenu Tajler Gibson koji je bio podvrgnut hemoterapiji u Andersonovom centru za decu obolelu od raka. Tajler je koristio VGo robota koji mu je omogućio da prati nastavu i komunicira sa svojim prijateljima kao da je i sam na predavanju.
Mogu da kontrolišem VEGO od kuće i vidim sve što se dešava. Moji prijatelji bi mi mahali iz učionice, a ja njima iz svoje sobe, objašnjava on.
Roboti, zatim, mogu puno značiti deci koja boluju od autizma i kojima je komunikacija sa ljudima nekada teška. Iako mogu ličiti na ljude, oni ne koriste neverbalnu komunikaciju koja je autističnom detetu zbunjujuća i odvraća ga od suštine onoga o čemu uči. Nao roboti, na primer, pomažu deci sa autizmom da (lakše) usvajaju znakove neverbalne komunikacije, ali i različite obrazovne lekcije sa dosta uspeha.
Robotika i učenici viših škola
Robotika se može uspešno primeniti i na fakultetima, i to kod onih koji zahtevaju specifičnu praksu, poput medicine. Korišćenje ljudskog tela pri učenju izvođenja komplikovanih operacija nije bezbedna praksa zbog delikatnosti samog procesa. Tako je moguće praktično vežbati – simulirati izvođenje medicinskih zahvata na tome prilagođenim robotima koji mogu biti programirani da reaguju identično čoveku u takvim situacijama – da imaju otkucaj srca i sl.
Iako robotika u obrazovanju još uvek nije uznapredovala do zavidnog nivoa, ona postoji, a koliko će biti korisna u procesu učenja zavisi pre svega od toga kako će je učitelji i učenici koristiti. Način na koji će učesnici u obrazovnom procesu koristiti robote važniji je od samog robota ili bilo kakve nove tehnologije koja bi se mogla primeniti u procesu edukacije.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
