„Većina naših talentovanih studenata odlazi iz istih razloga zbog kojih smo moje kolege i ja otišli pre dvadesetak godina – tražeći uslove da radimo to što volimo i da budemo među najboljima u svetu.“
Ovako za „Blic“ priča dr Gordana Vunjak Novaković, profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na čuvenoj Kolumbiji u Njujorku. Prošle godine dobila je posebno priznanje i postala univerzitetski profesor te je tako postala prvi inženjer u istoriji Kolumbije koji je dobio to zvanje.
U razgovoru za „Blic“ profesorka priča o svojim naučnim dostignućima, mogućnostima za rad u svetu, ali i kako da mladi nađu put do Srbije nakon uspeha u inostranstvu.
– Većina naših talentovanih studenata odlazi iz istih razloga zbog kojih smo moje kolege i ja otišli pre dvadesetak godina – tražeći uslove da radimo to što volimo i budemo među najboljima u svetu. Da sam danas pred dilemom gde da pravim naučnu i akademsku karijeru, ostala bih u Srbiji ako bih imala mogućnosti da normalno radim – priča profesorka Vunjak Novaković.
Gordana Vunjak Novaković doktorirala je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, na smeru hemijsko inženjerstvo. Kao stipendista Fulbrajtove fondacije stigla je u Boston na slavni Masačusetski institut za tehnologiju (MIT). Imala je sreće da sretne najpoznatijeg i najviše citiranog bioinženjera našeg vremena, profesora Roberta Langera, koji joj je otkrio novu oblast – inženjerstvo tkiva.
– Posle odlaska sa porodicom u Boston, sedam godina smo živeli privremeno, sa planom da se vratimo u Srbiju. Nemogućnost da se na mom matičnom fakultetu bavim naukom kao u SAD prelomila je da ostanemo – priseća se Gordana za „Blic“.
„Kada bi Miodrag Stojković imao podršku koja mu je potrebna, a koju mislim da nema, on bi bio magnet za mlade i talentovane naučnike, i napravio bi jezgro onoga što Srbiji zaista treba. To bi bio jednostavan recept da stvari krenu nabolje.“
Kako kaže, kolege su je mnogo puta pitale kako se oseća kao žena i Srpkinja u vrhunskoj nauci, i pride na Kolumbiji, jednom od najprestižnijih univerziteta na svetu.
– Izabrana sam u dve od ukupno tri američke akademije nauka, kao prva Srpkinja i prva žena na Kolumbiji koja je dobila ova priznanja. Napredak u nauci je mukotrpan i spor, i ako niko ne primećuje šta radite, teško je istrajati i motivisati mlade snage da vam se pridruže. Naravno, ne radimo za priznanja, ali su ona jako važna za vas, vašu okolinu, i naučnu oblast – objašnjava Vunjak Novaković.
Naša najcitiranija naučnica i sa H-indeksom 114 kaže da zna da u Srbiji ima izvanrednih pojedinačnih napora da se urade vrhunska istraživanja, i da je najbolji primer genetičar Miodrag Stojković.
– On je bio veliko ime u svetu i odlučio je da se vrati u Srbiju. Kada bi on imao podršku koja mu je potrebna, a koju mislim da nema, on bi bio magnet za mlade i talentovane naučnike, i napravio bi jezgro onoga što Srbiji zaista treba. To bi bio jednostavan recept da stvari krenu nabolje. Kao pozitivan primer, navela bih i institut „Biosense“ u Novom Sadu koji radi kao da je usred SAD, sa finansiranjem koje dolazi iz puno izvora, uključujući i evropske projekte koje je jako teško dobiti – navodi ova naučnica.
Ona kaže da ima nekoliko stvari za koje misli da su jako važne, da treba raditi nešto što volite, i da onda sve dolazi samo po sebi.
– Uvek sam pokušavala da privučem najbolje studente, što nije teško ako radite nešto zaista interesantno i sa potencijalom da unapredite medicinu. Naučila sam da je važno ciljati visoko i ne baviti se drugorazrednim problemima. Zatim, upornost. Tu srpski geni pomažu, jer ništa ne uspeva iz prve. I na kraju, ravnoteža između porodice i profesije je nešto čime se bavim na dnevnoj bazi. Mislim da je u tome lepota i izazov života – zaključuje profesorka.
Kina vraća svoje naučnike
Kao primer vraćanja svojih naučnika, Gordana Vunjak Novaković je navela primer Kine koja ulaže ogromna sredstva da dovede nazad u zemlju svoje vrhunske naučnike, i angažuje vrhunske stručnjake iz Amerike u okviru programa „111“.
– Gledajući u budućnost, i angažujući stručnjake, Kina postaje gigant u nauci i tehnologiji. Kao jedan od tih stručnjaka u „111“ programu, sarađujem sa vodećim univerzitetima u Kini na prioritetima za biomedicinska istraživanja i kliničku primenu – kaže ona.
Izvor: blic.rs
