Pred vama je čudesna, filmska, potpuno nesvakidašnja priča o povezanosti Mihajla Pupina, Svetog Save i Pupinove majke Olimpijade.
Naš veliki naučniki i dobrotvor srpskog naroda, Mihajlo Pupin, u svojoj Autobiografiji opisao je svoj čudesan i uzbudljiv život od samog rođenja i odrastanja u rodnom Idvoru, zajedno sa dolaskom i životom u Americi.
Pupin opisuje jedan trenutak kada je prelazio Atlantik, u najjeftinijoj klasi nekog broda; držao se za brodski dimnjak da bi se ugrejao jer je prodao sve, i šubaru i kaput, ostao mu je samo crveni fes koji niko nije hteo da kupi. Grleći taj dimnjak, razmišljao je o tome kako se njegova uboga majka Olimpijada sada sigurno moli Svetome Savi i dragom Bogu, i da ga sreća neće napustiti.
Postoji čudesna i magična priča o tome kako je Mihajlo Pupin krenuo putem znanja za Ameriku, a za nju je vezan lik našeg najvećeg svetitelja, Svetoga Save.
Pupinova mati Olimpijada jedne noći je sanjala da joj je sam Sveti Sava rekao kako njen sin Mihajlo treba da krene u svet i potragu za znanjem. Ona je taj san, tu viziju, toliko duboko razumela, da je sa ogromnom verom prenela tu poruku Pupinu, koji je to u sebi još kao dete duboko urezao.
Mnogo godina kasnije, u američkom Njujork Tajmsu, Pupin je objašnjavao s velikim žarom ko je bio Sveti Sava i kakve je on velike zasluge imao, ne samo za srpski narod, nego i za čitav svet; kako je prvi obrazovni sistem u Evropi, upravo Sveti Sava u Srbiji uspostavio.
Njegovo Svetosavlje je toliko duboko da u mnogim svojim naučniim radovima i ekspozeima nije izostavljao ovog svetitelja. Tvrdio je da ga je nauka učinila boljim hrišćaninom. Pupin je duboko verovao da ga sam duh Svetog Save prati u svim njegovim iskušenjima, da bdi nad njim i da ne može a da ne bude zaštićen. Uvek bi pričao Amerikancima o svim našim herojima prošlog i Pupinovog vremena. I uvek je svoju nauku povezivao sa srpskom tradicijom i sa božanskom prirodom.
Dirljiv, plemenit, nesvakidašnji odnos pun neizmernog poštovanja imao je Pupin sa svojom majkom Olimpijadom –
Pupin je uvek isticao da je svoje poreklo, način na koji ga je njegova nepismena majka Olimpijada odgajala, razlog toga kakav je on čovek postao.
Kad god je pričao o svojoj majci Olimpijadi, čak i kad je bio vremešen, Pupin bi ustajao iz poštovanja. To se može naći u spisima američkih industrijalaca i velikih imena Pupinovog vremena, a njihovi komentari su puni zaprepašćenja.
Drhtavim nogama, uz pomoć štapa, ustajao bi Pupin na svom imanju u Norfolku i pripovedao o svojoj majci kad ga neko o njoj zapita, govoreći da o njoj ne može da priča sedeći. Čak i kad se približio 80-oj godini isto je činio. U prostoriji tada kao da bi vreme stalo, i kao kad bi neka sila izbrisala ostale prisutne, ostali bi samo njegova majka i on.
Pupinovo Svetosavlje i duboka vera u Boga dokaz su da je nauka ipak neodvojiva od religije i da je religija glavni pokretač sveta i svega u svetu.
Upravo su Pupin i njegova životna priča dokaz svima onima koji tvrde da nauka i religija ne mogu ići zajedno. Tvrdio je da su fizička i duhovna stvarnost plod sa jednog drveta saznanja.U jednoj knjizi, pak, dokazuje kako su svi veliki naučnici bili verujući ljudi i da nije moguća velika nauka bez dodira sa religijom.
Naš vladika Nikolaj Velimirović isticao je da je u svom životu upoznao mnoge velike ljude, ali samo jednu gromadu, a to je Pupin.
Autor: OPANAK (K. M. prema rečima Aleksandre Ninković Tasić iz emisije Agape, Aleksandra Gajšeka)
