Pred vama je čudesna, filmska, potpuno nesvakidašnja priča o povezanosti Mihajla Pupina, Svetog Save i Pupinove majke Olimpijade.
Naš veliki naučniki i dobrotvor srpskog naroda, Mihajlo Pupin, u svojoj Autobiografiji opisao je svoj čudesan i uzbudljiv život od samog rođenja i odrastanja u rodnom Idvoru, zajedno sa dolaskom i životom u Americi.
Pupin opisuje jedan trenutak kada je prelazio Atlantik, u najjeftinijoj klasi nekog broda; držao se za brodski dimnjak da bi se ugrejao jer je prodao sve, i šubaru i kaput, ostao mu je samo crveni fes koji niko nije hteo da kupi. Grleći taj dimnjak, razmišljao je o tome kako se njegova uboga majka Olimpijada sada sigurno moli Svetome Savi i dragom Bogu, i da ga sreća neće napustiti.
Postoji čudesna i magična priča o tome kako je Mihajlo Pupin krenuo putem znanja za Ameriku, a za nju je vezan lik našeg najvećeg svetitelja, Svetoga Save.
Pupinova mati Olimpijada jedne noći je sanjala da joj je sam Sveti Sava rekao kako njen sin Mihajlo treba da krene u svet i potragu za znanjem. Ona je taj san, tu viziju, toliko duboko razumela, da je sa ogromnom verom prenela tu poruku Pupinu, koji je to u sebi još kao dete duboko urezao.
Mnogo godina kasnije, u američkom Njujork Tajmsu, Pupin je objašnjavao s velikim žarom ko je bio Sveti Sava i kakve je on velike zasluge imao, ne samo za srpski narod, nego i za čitav svet; kako je prvi obrazovni sistem u Evropi, upravo Sveti Sava u Srbiji uspostavio.
Njegovo Svetosavlje je toliko duboko da u mnogim svojim naučniim radovima i ekspozeima nije izostavljao ovog svetitelja. Tvrdio je da ga je nauka učinila boljim hrišćaninom. Pupin je duboko verovao da ga sam duh Svetog Save prati u svim njegovim iskušenjima, da bdi nad njim i da ne može a da ne bude zaštićen. Uvek bi pričao Amerikancima o svim našim herojima prošlog i Pupinovog vremena. I uvek je svoju nauku povezivao sa srpskom tradicijom i sa božanskom prirodom.
Dirljiv, plemenit, nesvakidašnji odnos pun neizmernog poštovanja imao je Pupin sa svojom majkom Olimpijadom.
Pupin je uvek isticao da je svoje poreklo, način na koji ga je njegova nepismena majka Olimpijada odgajala, razlog toga kakav je on čovek postao.
Kad god je pričao o svojoj majci Olimpijadi, čak i kad je bio vremešen, Pupin bi ustajao iz poštovanja. To se može naći u spisima američkih industrijalaca i velikih imena Pupinovog vremena, a njihovi komentari su puni zaprepašćenja.
Drhtavim nogama, uz pomoć štapa, ustajao bi Pupin na svom imanju u Norfolku i pripovedao o svojoj majci kad ga neko o njoj zapita, govoreći da o njoj ne može da priča sedeći. Čak i kad se približio 80-oj godini isto je činio. U prostoriji tada kao da bi vreme stalo, i kao kad bi neka sila izbrisala ostale prisutne, ostali bi samo njegova majka i on.
Pupinovo Svetosavlje i duboka vera u Boga dokaz su da je nauka ipak neodvojiva od religije i da je religija glavni pokretač sveta i svega u svetu.
Upravo su Pupin i njegova životna priča dokaz svima onima koji tvrde da nauka i religija ne mogu ići zajedno. Tvrdio je da su fizička i duhovna stvarnost plod sa jednog drveta saznanja.U jednoj knjizi, pak, dokazuje kako su svi veliki naučnici bili verujući ljudi i da nije moguća velika nauka bez dodira sa religijom.
Naš vladika Nikolaj Velimirović isticao je da je u svom životu upoznao mnoge velike ljude, ali samo jednu gromadu, a to je Pupin.
Autor: OPANAK (K. M. prema rečima Aleksandre Ninković Tasić iz emisije Agape, Aleksandra Gajšeka)
