E pa, ukoliko ste je jeli van granica Kine, verovatno ste isprobali samo njene daleke modifikacije, prilagođene podneblju i bez začina koji oni koriste što, prirodno, vodi potpuno drugačijim ukusima.
Za Kineze važi teorija da se zdravo hrane. Hm!?
Specifično je da najčešće praktikuju dve varijante – krajnje zdravu ili sasvim nezdravu: kuvanje na pari ili prženje. Već nam je svima poznat vok (wok) i povrće sa mesom isečeno na tračice ili različita jela kuvana na pari. Rerna kod prosečnog Kineza u kući ni ne postoji. Jedno je sigurno – kako god pripremljeno, pazite da se ne izgorite jer jedu nenormalno vruće!
Hrana na svakom koraku!
U kini je hrana religija! Oni ručavaju u 12, a večeraju u 6. Tačka! To se ne menja ni po koju cenu. Nije im strano da prekinu poslovni sastanak ako je došlo vreme za klopu. Iz tog razloga se ona i prodaje doslovno na svakom koraku. Od improvizovanih tezgica, štandova sa brzom hranom do ekskluzivnih restorana. Hrana je jednostavno svuda!
Za početak pirinač i nudle
Bez pirinča ništa ne može da prođe. Kao zamena za hleb, uz sva tri obroka. Kada sam već spomenula hleb, iznenadilo me je da, i kada ga prave, on najčešće nema koricu na koju smo mi navikli, a pripreman je kuvanjem na pari.
I, naravno, kako bez nudli… konzumiraju ih svakodnevno, čak i usred muzeja! 🙂
Šaolongbao (xiaolongbao) i prolećne rolnice
Verovatno prvi put čujete za šaolongbao? Možda će biti lakše ako upotrebim naziv koji koriste u Hong Kongu i koji se odomaćio u svetu: dim sum. Maleni zavežljaji od testa sa raznovrsnim punjenjem.
Slično je i sa prolećnim rolnicama koje neodoljivo podsećaju na parče naše pite – punjenje umotano u koricu. Od mesa, povrća ili oba u kombinaciji.
Crvići i druge đakonije
Ustaljeno je verovanje da Kinezi jedu svašta. Pa… složiću se da je to tačno. Međutim, kada Kinez kaže „meso“ on prvenstveno misli na svinjetinu. Uz njega, u ogromnim količinama koriste ribu i morske plodove, piletinu i govedinu.
E sada, kako bi neki rekli: „Što južnije to tužnije“. 🙂 Južni delovi Kine više služe zmije i svašta nešto što najradije ne bih spominjala. Što ne znači da i u, recimo, Pekingu ne možete da isprobate žabe ili crviće. Posebno su luksuzni restorani u kojima su u terarijumima ili akvarijumima izloženi gmizavci, da na licu mesta možete da izaberete kojeg želite da vam spreme.
Šta popiti u Kini?
Čaj i to prvenstveno zeleni! Kinezi se kunu u ovaj napitak! Čak je normalno da vam u restoranu donesu gomilu čaja da prvo njim, kao antiseptikom, dezinfikujete posuđe iz koga ćete jesti.
Kafa je zapostavljena, pa ćete samim tim, lakše naći čajdžinicu nego kafić. Naravno, ovde ne uzimam u obzir zapadnjačke varijante npr. Starbucks koji prednjači.
Takođe, široko su raprostranjeni štandovi za sokove od ceđenog voća koji su bez konkurencije. Kada su mlečni napici u pitanju, spremite se na to da ih ima po prodavnicama, ali su u pitanju preskupe zapadnjačke varijante.
A alkohol? Razume se – u svim varijantama!
I kako je to sve posluženo?
Raspoznatljivi, okrugli stolovi, sa rotirajućim segmentom. Izuzetno praktični budući da nema dodavanja posuda. Jednostavno zavrtite ploču dok se ispred vas ne zaustavi ono što želite da probate.
Štapići su, razume se, nezamenljivi i ako planirate posetu Kini, naučite na vreme da ih koristite jer escajg u njihovim restoranima nećete dobiti. Kako da vam ga daju kada ne postoji?!
I eto! Mada nemojte misliti da u velikim gradovima, a većinom su takvi :), nema nešto da se kupi. Ponavljam, ima svega – svuda! Od batata, tofua i viršli do voća naslaganog na ražnjić. Štandovi sa divnim, azijskim voćem i povrćem su nestvarni. Cene isto tako! I ne dajte se zbuniti: iznosi se uglavnom odnose samo na pola kilograma, a ne na ceo!
Pa, neka vam je prijatno!
Tekst i foto: Katarina Hadži-Minić
