Ove godine, u junu, navršiće se 40 godina od kako se pojavio jedan od najupečatljivijih likova novinskog stripa (a i šire), debeli narandžasti mačak Garfild. Ova kreacija Džima Dejvisa, lenj,
sebičan i arogantan stvor, neverovatno inteligentan a uz to i često i ciničan, bez elementarnog poštovanja prema psu Odiju i njihovom gazdi Džonu, uprkos svemu osvaja naša srca i budi radoznalost oko raznih stavova i smicalica sa kojima će se iskazati… (On sve radi u korist svog užitka i zarad jela, ali priznajmo da se u nekoliko navrata pokazao i saosećajan prema slabijima u neprilici – nekim ptičicama, krticama, čak i miševima… )
Ilustrovani pozdrav, uz nešto što bi trebalo da predstavlja njegovu superiornost; na ovoj tabli on bi trebalo da shvati i prihvati poruku tipa No passaran, ali… ipak je, (treba li se čuditi kako?), učinjen izuzetak! Mogli bismo reći, uspelo ili ne No passaran, Garfildom sam očaran! Toliko, do sledećih zgoda.
