U šest niških osnovnih škola od 1.septembra se ukida boravak za učenike trećeg razreda pa će roditelji ovih mališana morati da pronađu nekaga ko će da brine o njima dok su oni na poslu, ili će deca ostajati sama do povratka roditelja.
Među školama koje su do sada, godinama unazad, imale i boravak za decu u trećem razredu nalaze se osnovne škole „Ratko Vukićević“,“Radoje Domanović“, „Dositej Obradović“, „Branko Miljković“, „Car Konstantin“… U svim ovim školama ovakav način rada sa trećacima, koji je najviše odgovarao roditeljima, ukinut je. U boravak će moći da ostaju samo deca prvog i drugog razloga, a rad sa njima plaća, kao i do sada, Ministarstvo prosvete. Inače, deca su u boravku, odnosno u školi, bila od 7 do 15 ili 16 sati po podne ili do povratka roditelja sa posla. Za to vreme o deci su brinula dva učitelja, držala im redovnu nastavu, radili domaći sa njima, organizovali im slobodno vreme na kreativan način. Učenici u boravku dobijali doručak, ručak i užine.
„Osnovni problem kada se radi o boravku za treći razred je finansiranje učitelja koji rade sa decom“, objašnjava Dušica Tričković, direktorka OŠ „Radoje Domanović“ u Nišu u kojoj su čak dva odeljenja trećaka bila u boravku. „Boravak ove dece ministarstvo ne želi da plaća, a nije postignut ni dogovor sa lokalnom samoupravom što je, recimo, slučaj u Beogradu. Tamo u nekim školama postoji boravak za decu do četvrtog razreda, ali troškove plaća grad. Kod nas to nije slučaj, pa smo ove godine morali svi da se odreknemo boravka za treći razred“,kaže Tričković.
Ona dodaje da je Ministarstvo odluku o ukidanju boravka za treći razred donelo još na početku prošle školske godine, ali škole tada nisu pristale na to jer su mnogi roditelji računali na ovu „uslugu“, pa direktori nisu želeli da ih stavljaju pred svršen čin.
„Zbog odnosa sa roditeljima i poverenja koje oni imaju kada se radi o školi „Radoje Domanović“, naši učitelji su prošle godine nastavili da rade sa decom trećeg razreda u boravku“, ističe Dušica Tričković. „Radili smo to volonterski i svi zaposleni u školi, pa čak i ja. Svako od učitelja i nastavnika je, po određenom rasporedu, ostajo da radi domaći i priprema decu za sutrašnji dan u školi. Ove godine to nismo mogli da prihvatimo, para nemamo da platimo nastavno osoblje koje radi u boravku, odluka Ministarstva je tu, i mi smo morali da ukinemo boravak za „trećake“.
U ovom slučaju, prema rečima Dušice Tričković na najvećem gubitku su deca, a potom i roditelji.
„Mnogi od roditelja su decu dovodili u našu školu baš zbog toga što smo imali boravak i za treći razred“, ističe Tričković. „Oni su bili spremni da sa drugog kraja grada dovedu dete kod nas, samo da je ono na sigurnom dok oni rade. To su, ipak, mala deca, radi se o desetogodišnjacima, da bi mogli sami i bez ikakve opasnosti da se vrate kući posle škole, da u stanu budu sami nekoliko sati dok roditelji ne dođu. U posebno teškoj situaciji su bili oni roditelji koji nisu i ne mogu da se oslone na bake i deke. Prinuđeni su da plate osobu koja će brinuti o detetu dok oni rade, a to je za naše uslove života veliki izdatak i retkost“.
Divna Stevanović, direktorka OŠ „Ratko Vukićević“ takođe je potvrdila da se boravak za treći razred i u njihovoj školi ukida. Roditelji su to prihvatili teška srca.
„Svakako da im nije lako, ali mi nismo mogli mimo odluke Ministarstva prosvete, a škola nije u mogućnosti da sama finansira ovaj i ovakav rad sa decom“, kaže Divna Stevanović. „Roditelje smo pre upisa dece upoznali sa tim i oni su složili“.
Roditelji se jesu složili, ali pitanje kako se organizovati, a da ne strahuju za dete, i dalje ostaje.
„Sin je dve godine bio u boravku, sada više nije jer je u trećem razredu. Supruga radi kao i ja, bake i deke ne žive u Nišu i mi, jednostavno nismo imali kome da ostavimo dete dok smo na poslu. Boravak je za nas bio idealno rešenje jer smo sve vreme na poslu bili mirni znajući da je dete na sigurnom. Sada je stariji godinu dana, ali još nije zreo da ostaje sam u stanu. Bojimo se i kako će da se vrati kući iz škole, da li će da zaključa stan, da upali neki aparat iz čiste radoznalosti, da izađe na terasu. Ma sve nam je pameti“, kaže otac jednog trećaka.
Dodatno opterećenje je i to što u Nišu nema ko da brine o deci ovog uzrasta. Jednostavno ne postoji takva ustanova. Hteli, ne hteli, roditelji će decu morati da navikavaju da se snalaze sama i sa svojih deset godina.
Izvor: niskevesti.rs
