Da kažem da te volim slagao bih mnogo
jer to što osećam ne može se reći,
planinski je lanac pod nebeskim svodom,
inicijalna kapisla ka mojoj sreći.
Da kažem da te želim, pognuo bih glavu,
pogledom ispod oka, oslabljen i ranjiv,
ko predajuć se dželatu, držeć vrat na panju,
još ne verujuć u javu, od života sanjiv.
Pokleko bez daha, oslonjen na sebe,
ruku bih podigao, pružio ka tebi.
Ranjeniku ranjenom melem bi dala,
a znam da to meni učinila ne bi.
Svakako se nadam, verujem sreći,
jer život je, ionako, ringišpil što svira.
Svi smo, mi, igrači na tankoj žici
što igramo po taktu koji drugi bira.
