Polazak deteta u vrtić je veliki korak u njegovom osamostaljivanju. Za njega je to i veoma stresna situacija, jer se prvi put susreće sa novom sredinom, odraslim nepoznatim osobama, većim brojem vršnjaka, novom hranom i dnevnim režimom, prenosi yumama.com

Kroz proces prilagođavanja prolazi svako dete, bilo da je beba ili trogodišnjak, a koliko će taj period da traje – zavisi od samog deteta, ali i od saradnje roditelja i vaspitača.

Adaptacija od dve do tri nedelje

Prosečna adaptacija deteta traje od dve do tri nedelje. U tom periodu, dete kraće boravi u vrtiću, u zavisnosti od njegove reakcije. Ono postepeno pronalazi svoje mesto u igri i prilagođava se grupi. Svaki put kada dete napravi pauzu u dolaženju – zbog bolesti ili drugog razloga, doživljava neku vrstu adaptacije kada ponovo krene u kolektiv.

To se naročito ogleda tokom prve godine dana boravka u njemu.

O čemu roditelji treba da vode računa kada upisuju dete u vrtić, i kako da vrtić postane mališanovo omiljeno mesto dok su mama i tata na poslu, ispričala nam je predsednica Udruženja vaspitača Beograda, vaspitač Snežana Stanković.“Zakonski je regulisano da roditelj ima pravo da bira vrtić u koji će da upiše svoje dete. Obično je to vrtić koji je blizu njegovom mestu boravka ili poslu, da bi što brže mogao da dođe po mališana. Međutim, mnogi vrtići su namenski građeni, a dece ima mnogo više od postojećih kapaciteta, pa se dešava da veliki broj roditelja vodi dete tamo gde ima mesta, ili čekaju da se ukaže slobodno mesto u željenom vrtiću. Bilo da deca u vrtić dolaze iz jaslica, ili direktno iz porodice, svako od njih prolazi kroz period adaptacije. Tu nema pravila, nekad se lakše uklope deca koja su došla iz porodica, a nekad se brže adaptiraju ona koja su prethodno pohađala jaslice. Svakako, to je stvar i dobre pripreme za vrtić, ali i genetike. Naime, neka deca su društvenija, brže sklapaju prijateljstva i lakše se uklapaju u novu sredinu, dok ima dece kod kojih to ide teže.“

Iskrenost pre svega

Otežanija adaptacija se najčešće uočava kod dece kojoj roditelji ne govore istinu. Da bi mališana zadržali u vrtiću, zavaravaju ga time da će on samo malo da se poigra, a da će oni brzo doći po njega, ili da su u blizini i da ga gledaju. Takvo dete stalno iščekuje roditelje, pa ne može da uživa u igri. Stoga će više pomoći ako mu u toj situaciji mama kaže kako mora da ide na posao i da će doći po njega posle ručka, ili posle spavanja. Dete još nema pojma o vremenu, ali odlazak kući vezuje za doba dana nakon određenih aktivnosti u vrtiću.

Upoznavanje prostora

Naša sagovornica je istakla kako je važno da deca, pre nego što krenu u vrtić, upoznaju prostor u kome će da borave. Dobro će  doći i roditeljske priče o tome da je vrtić lepo mesto, u kome će dete naći mnogo drugara, gde će zajedno da uživaju u igri.

Roditeljski sastanak

Takođe, poželjno je da se pre mališanovog polaska u vrtić održi roditeljski sastanak, na kojem će se vaspitači upoznati sa njegovim navikama, a roditelji tako stiču poverenje u osobe kojima će da povere svoje dete na čuvanje i vaspitanje.

Važno je ostati dosledan

Stručnjaci smatraju da je najteži zadatak svakog roditelja da ostane dosledan u vaspitanju svog deteta, odnosno da istraje u tome. Deca su radoznala, to su bića koja teško pristaju na: „Ne“, lako manipulišu postupcima starijih, naročito kada im se stalno udovoljava. Kao što odrasli reaguju na promenu sredine, tako i deca – kada pođu u vrtić, pokazuju reakciju na svoj način: plakanjem, ljutnjom, odbijanjem hrane ili društvenih aktivnosti, padom imuniteta… No, to nikako ne znači da roditelj treba da prestane da dovodi mališana u kolektiv. Deca se naviknu na vrtić samo ako redovno dolaze.

Pozitivan stav

Inače, kada roditelj ostavlja dete u kolektivu, ne sme da dozvoli sebi da bude nesiguran ili da pokazuje strah, jer dete to prepoznaje, pa će i samo da se tako ponaša. Jedino pozitivnim stavom, doslednošću i predstavljanjem stvari onakvim kakve jesu – roditelji pomažu deci da se lakše uklope u kolektiv.

Veza vrtića i kuće treba da postoji

Da bi se dete što bolje osećalo u novom okruženju, poželjno je da u vrtić ponese omiljenu igračku, jastuče, knjigu… Kako naglašava vaspitač Snežana Stanković, veza između kuće i vrtića treba da postoji. Dete je tada sigurnije i lakše se uklapa u kolektiv.

Prelazak iz jednog vrtića u drugi

Naša sagovornica je istakla da prelazak deteta iz jaslica u vrtić ponekad ume da bude mač sa dve oštrice, jer se nikada ne zna na koji način će dete da odreaguje na novu promenu okruženja, bez obzira što je već bilo u kolektivu. Ipak je ono naviklo na svoje omiljene vaspitačice, drugare sa kojima je jelo, spavalo i  svakodnevno se igralo, a sada mora da se privikava na nešto novo.

Dobro je i olakšavajuće ako neki mališan, iz grupe u kojoj je dete bilo, takođe pređe u novi vrtić, ali ni to ne garantuje da će se dete odmah uklopiti. Ima dece koja zbog promene mesta boravka krenu u vrtić na drugom kraju grada, gde nikog ne poznaju, ali vrlo brzo nađu srodnu dušu. Nov prostor, igračke, nove osobe… mogu da budu inspirativni pojedinim mališanima, zbog čega se oni lako uklapaju.

Izbor sopstvenog ritma

Iako se ritam vrtića i režim rada u njemu nije menjao poslednjih trideset i pet godina, danas je deci ipak dozvoljeno da pronađu neki svoj ritam dana. Na primer, u saradnji sa vaspitačem, roditelji mogu da procene da li je za njihovo dete bolje da prethodno doručkuje kod kuće, a onda dođe u vrtić bez tenzija i uključi se u ostatak aktivnosti.

Takođe, postoji mogućnost da roditelji u toku adaptacije jedan deo dana provedu zajedno sa detetom u vrtiću, ako procene da će to njihovom mališanu pomoći da se lakše privikne na novu sredinu – što ranije nije bilo moguće. To važi i za decu jaslenog uzrasta, i za trogodišnjake. Međutim, poželjno je da period zajedničkog boravka bude što kraći, kako se ostala deca ne bi pobunila i tražila svoje mame i tate.

– Saradnja vaspitača i roditelja ne treba da se svodi samo na: „Dobar dan, kako je moje dete jelo? Da li je spavalo?“, već zajednički treba da se bave detetom. Zbog toga se poslednjih godina sve više izlazi u susret dečjim potrebama, budući da se navike i ritam dana kod kuće i u vrtiću često ne podudaraju.

Dešava se i da kod deteta naiđe period kada, jednostavno, ne želi u vrtić, povuče se u sebe, ili se zasiti, ili mu se desi nešto što je za njega strašno, a uopšte ne mora da bude tako. Tada se uključuju roditelji.

Prvi dan u vrtiću

* Negodovanje deteta je očekivano i normalno.* Potrudite se da ga baš vi dovodite i odvodite. * Ne odlazite bez pozdrava ili u žurbi, ali se ni ne zadržavajte previše u vrtiću. * Dolazite u dogovoreno vreme po mališana. * Dajte detetu dovoljno vremena da savlada svoj bol zbog „odvajanja“. * Provodite više vremena sa svojim detetom kod kuće u aktivnostima koje mu prijaju. Ako ne želi, ne insistirajte da vam priča o vrtiću. Ono što vas interesuje, možete da saznate kroz igru. * Pokažite detetu da ga prihvatate i onda kada ono ne prihvata vrtić. * Ukoliko se, pored svih napora da razumete i podržite dete, njegova patnja ne smanjuje, a to traje duže od mesec dana – ne oklevajte, potražite pomoć stručnjaka.