Svaki razgovor naš, moja je nova poezija,
obojeni stihovi tobom,
a ti naslov koji se rima,
moja životna priča, mir u koji ulazim,
dok uhodiš moju dušu, večna željo!
Krug iz života i obruč koji sledim,
i ne bežim, idem dalje, sem tebe,
ništa mi ne nedostaje,
dodir pogleda u tvojim očima,
ogledalo neba, šum mora, huk reke,
padina beskonačnih livada,
koje spajaju sva moja lutanja i težnje.
Sve si ti, i sve je s tobom,
u pokretu tvojih koraka srca,
u nedogled nedostaju velike želje,
koje izazivaš, dok me u sopstvenoj duši imaš,
sužanj sam tvoj, koliko i ti moj.
Nosiš me u tvoja daleka prostranstva
omeđena nebom očiju tvojih,
u njima sam ja tvoja tajna želja
vođena tvojom dušom,
za tebe postojim, iznad nas samo svemir,
koji nas spaja, tu je koren naše ljubavi,
bez početka i bez kraja,
u tvojoj modroj zenici nebo i zemlja,
i sva čudesa, tu postojim Ja i pre našeg početka.
