Samo tiho da ne probudiš sujetu,
Tiho da bi bio prvi,
Tiho jer svi su crvi koji ne kliču tvoje ime.
Kad ne bude mesta na nebu, ti u zemlju urastaj.
Nadkrili pokorne, probudi pokojne.
Svi neka budu jedno, đon na nozi,
A ti im pomozi da isti vazduh dišu,
Krvlju želju da umiju,
Nad tobom pticu greha da ubiju.
