spot_img

U noći kad snovi jauču

Ljubim tvoj lik u ogledalu mog sećanja

I kažem: Tvoja lepota je od moje čežnje tkana.

Ali ćuti. Nemoj ništa govoriti…

Smej se samo. Ne pitaj čemu.

Smej se životu i smrti.

Smej se besmislu u svemu.

Smej se i meni, ali nemoj samo

Mojoj ljubavi se smejati;

Mom pijanom srcu što sa zvezdama drhti

U noći kad snovi jauču,

I mojim tamnim očima

Što se kotrljaju za tvojim stopama,

Nemoj se smejati

Jer zbog tebe plaču,

Plaču kad sam sama.Nataša Stanić

Nataša Stanić
Nataša Stanić
Rođena u Trebinju, čitavo stoleće posle velikog pesnika Dučića, i nastavlja da korača stazama stihova, dok šušte jablanovi. Piše poeziju i prozu. Član Udruženja Književnika Srpske, ali pošto se bavi i glumom, srećna je što je primljena zajedno sa slavnim Kusturicom. Ne voli da govori o sebi, to prepušta svojim delima. Nikad se ne predaje i nikad ne odustaje... Voli umetnost i sport. Prašta ljudima i veruje u Boga.