I, ponovo malo krateža, nešto što često razgali i one koji ne ukazuju baš mnogo pažnje stripu… Od sredovečnih talenata iz jedne od stripovskih velesila – Italije, ovog puta malo upoznajemo Roberta Totara (r. 1957.); radeći u raznim studijima i u okvirima raznolikog ilustratorskog i uredničko-marketinškog zalaganja, da sad ne zalazimo u detalje, postao je najzapaženiji po serijalu Nirvana, čije prizore mahom i prenosimo ovde.
Hm, da. kako pronaći mir i blaženstvo, uz još ponešto pravih odgovora u životu, to su uobičajene asocijacije uz pojam nirvana; u jednostavno aranžiranom ambijentu, u kadru koji se gotovo i ne menja, obično u tri sličice, pratimo uvrnute susrete između mudraca/ učitelja (Maestro) koji sedi na vrhu stene i nekoliko uobičajenih likova koji mu se obraćaju radi
pouke: Veoma ružan čovek, Ukleti pesnik (Poeta maledetto), dame lakog morala, jedan skaut, koji je ponekad u društvu svoje obesne i osione ekipe koja na razne načine pokušava da Mudraca smakne dole; a i sam Mudrac, hm, svakako je sklon raznim slabostima, hirovima i nedoličnim gestovima, te su svakako ovi susreti protkani raznim crnohumornim i bizarno-brutalnim scenama, kao i erotskim fantazijama, što se ovde da manjim delom naslutiti… Ne treba mnogo udubljivati se ili poznavati italijanski jezik da bi se shvatila scena u kojoj jedan od posetilaca moli mudraca da ga prosvetli (di hoće, lampom!), u drugoj jedan vrlo sličan njemu koji se žali na svoje erotske halucinacije, ili scena u kojoj su opasni skauti namamili ovog čovu da siđe, pojavom dražesne mlade dame kojoj je ustrebala delikatna mala pomoć!
Totaro je i nama takođe poznat po serijalu „Priče iz prašume“ (La Gazzetta della giungla) koji ćemo malo bolje predstaviti narednom prilikom.
