Paleontolozi u Argentini otkrili su novu vrstu dinosaurusa, sa neproporcionalno kratkim prednjim udovima, poput onih kod tiranosaurus reksa.
Fosil merakses gigas (Meraxes gigas), kako je nazvan novi dinosaurus, pronađen je u severnoj regiji Patagonije u Argentini. Ovo stvorenje je, prema studiji objavljenoj u časopisu Current Biology, bilo dugačko 11 metara i težilo više od četiri tone.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
U vreme kada su ove vrste nastanjivale zemlju, u toj oblasti je vladala vrela i vlažna klima sa mnogo vodenih tokova i vegetacije, uključujući ogromno drveća, objašnjava u izjavi za Si-En-En Huan Kanale, rukovodilac projekta u Paleontološkom muzeju „Ernesto Bahman“ u Neukenu u Argentini.
Mesožder je iz grupe karharodontosaurusa (Carcharodontosauridae) koji je, prema istraživačima, živeo u periodu krede, pre 145 do 66 miliona godina.
Mnoštvo fosila karharodontosaurusa pronađeno je u poslednjih 30 godina, ali se malo znalo o njihovoj lobanji, prednjim nogama ili stopalima. Zahvaljujući novootkrivenom izuzetno kompletnom fosilu to se promenilo.
„Prvi put znamo, sa puno detalja, o određenim delovima anatomije ovih džinovskih dinosaurusa mesoždera“, naglašava Kanale.
Istraživači su pronašli skoro kompletan prednji ud, što im je omogućilo da zaključe da je M-gigas imao sićušne prednje udove za tako velikog dinosaurusa, fizičku osobinu koju deli sa T-reksom i koja je dugo zbunjivala paleontologe.
Takođe su pronašli skoro kompletnu lobanju i stopalo, što im je omogućilo da rasvetle kako je ova grupa dinosaurusa evoluirala, dodaje Kanale, objašnjavajući da je primetan evolutivni trend da su imali sve krupnija tela, sve veće lobanje i proporcionalno sve manje prednje udove.
Postojala je neka vrsta trke u naoružanju
Fosil je pronađen u formaciji Huinkul, gde je u studiji navedeno da su pronađeni ostaci jedne od najvećih poznatih kopnenih životinja svih vremena, Argentinosaurus huinculensis, koji datiraju iz istog perioda kao i fosil M-gigasa.
Takođe je poznato da je ovo područje bilo dom drugih dinosaurusa mesoždera, iako manjih od M-gigasa, kao i drugih vrsta biljojeda dugog vrata.
Kanale napominje da je generalno veoma teško utvrditi šta su dinosaurusi jeli, osim upoređivanjem zuba pronađenih na mestima iskopavanja na kojima su otkriveni fosili biljoždera i mesoždera.
El padre de la bestia. El paleontólogo Juan I. Canale del Museo municipal de Villa El Chocón es especialista en dinosaurios carnívoros. Su último gran descubrimiento: Meraxes gigas. pic.twitter.com/h1geW5d0Fr
— Federico Kukso (@fedkukso) July 7, 2022
„Nije slučajno što su džinovski dinosaurusi biljojedi i džinovski dinosaurusi mesožderi živeli u istom okruženju“, ističe Kanale. Zato su biljojedi tokom evolucije postajali sve veći kako bi se odbranili, ali se isto dešavalo i sa mesožderima kako bi mogli da ih love.
„Postojala je neka vrsta trke u naoružanju“, smatra paleontolog.
Nema direktne veze sa T-reksom
Ali istaživački tim smatra da je M-gigas evoluirao nezavisno od T-reksa i da je izumro skoro 20 miliona godina pre nego što je T-reks hodao zemljom.
Kanale objašnjava da se, iako su oba dinosaurusa imala velike glave i male prednje udove, struktura njihovih kostiju veoma razlikuje.
Preci M-gigasa imali su manje glave i duže prednje udove koje su im bile važne za lov, ali se to vremenom promenilo.
Prethodno istraživanje je pokazalo da su se kod vrsta dinosaurusa kao što su M-gigas i T-reks prednji udovi skraćivali kako su im glave postajale sve veće. To dokazuje da prednji udovi nisu korišćeni kao oružje za lov, već su glavom ubijali svoj plen, napominje Kanale.
Međutim, pronađeni fosil pokazuje da, iako su prednji udovi bili kratki, bili su veoma mišićavi, a grudni mišići su takođe bili dobro razvijeni.
„Ovo nije u skladu sa ekstremitetom koji nema nikakvu funkciju“, kaže paleontolog, dodajući da su im možda služili da lakše ustanu ili su ih koristili prilikom parenja. Istraživači nisu uspeli da utvrde da li je ovaj fosil pripadao muškom ili ženskom dinosaurusu.
Tim je takođe otkrio da je M-gigas imao grebene, brazde, izbočine i male rogove na svojoj lobanji, koji su verovatno služili za privlačenje potencijalnih partnera.
Ima još posla na proučavanju M-gigasa, naglašava Kanale, a jedan kolega iz muzeja upravo radi na tezi koja je posvećena udovima ovog dinosaurusa. Pored toga, ima dosta fosila koje još treba iskopati u tom području, kao i otiske dinosaurusa za analizu.
„Pred nama je mnogo posla“, dodao je Kanale.
Izvor: rts.rs
