Dela napisana o oslobođenju Srbije govore o borbi sa Turcima u XVIII i prvoj polovini XIX veka. Posebnu celinu čine pesme o Prvom srpskom ustanku koji se odigrao od 1804. do 1813.godine. One čine bogati deo srpske istorije i kulture, ispevane su u desetercu, a likovi i događaji u njima su istorijski. Većinu njih ispevao je Filip Višnjić, a zapisao je i sačuvao Vuk Stefanović Karadžić.
Poznata je pesma „Početak bune protiv dahija“. Pobuna Srba započela je nakon takozvane „Seče knezova“. Dahije, da bi držale narod u strahu i pokornosti pogubile su viđenije srpske knezove. One se nisu držale saveta sultana Murata koji im je dao na samrti:
„Da vam carstvo dugovječno bude:
Vi nemojte raji gorki biti,
Veće raji vrlo dobri bud’te;
Ne može se carstvo zadobiti,
Na dušeku sve duvan pušeći;“
Turci su ubijali, pljačkali, uništavali pravoslavne crkve, silovali žene, otimali decu. Bez obzira na ovu surovost, narod nije pognuo glavu. On je ostao ponosan, dostojanstven i slobodoljubiv. Izabrao je herojsku smrt umesto života u ropstvu:
„Čuvajte se raje sirotinje,
Kad ustane kuka i motika,“
Upečatljiv lik u ovoj pesmi je lik Ilije Birčanina. On je hrabar, samouveren, nadmen do granica bahatosti. Suprotstavlja se dahijama, pritom je veoma osion i na kraju zbog toga biva pogubljen. Ali, on ostaje junak i u smrti, pa kaže:
„Gospodaru Fočić Memed aga!
Oikloni mi život na mejdanu,
Evo tebi šeset kesa blaga.“
Pesma „Boj na Mišaru“ govori o najslavnijoj bici Prvog srpskog ustanka koja se odigrala 1.avgusta 1806.godine na polju Mišaru. Sto hiljada Turaka predvodio je Kulin kapetan, a petnaest hiljada srpskih vojnika vođa Prvog srpskog ustanka, Karađorđe. Pisac opisuje žestinu sukoba i nespokojstvo Kulinove kade kroz njen razgovor sa dva gavrana. Neočekivano, Turci gube bitku i gavranovi predstavljaju loše vesti, tminu i na kraju smrt. I u ovoj pesmi je jasno prikazano šta očekuje srpski narod ako bitka bude izgubljena. Turci će raji oduzeti sve i iskoristiti na svaki mogući način i onu trunku dostojanstvenosti koja je ostala kao jedina nada ovom narodu. Ali nema više mira, kucnuo je čas za obračun. Uzavrela je čitava Srbija, počinje odsudna bitka. Treba osvetiti pretke i obezbediti opstanak potomstvu. Pesnik kaže:
„Niti ide Kulin kapetane,
Niti ide, niti će ti doći,
nit’ se nadaj, niti ga pogledaj,
rani sina pak šalji na vojsku:
Srbija se umirit’ ne može.“
I Prota Mateja Nenadović piše o ovoj surovosti turske vlasti, ali i o njenom nepoštenju. Nasuprot tome je Aleksa Nenadović kao ideal srpske čestitosti, hrabrosti, lukavosti i dostojanstva.
Iz svega ovog napred navedenog vidi se zašto su ova dela od nepocenjive vrednosti za srpski narod.
Autor: Ljubica Đorđević VIII3
Nastavnik: Marija Đorđević
OŠ „21.oktobar“
Kragujevac
