spot_img

Trinaest saveta za roditelje u digitalnom dobu

U svetu u kojem deca „odrastaju digitalno“, sve važnije je da im pomognemo da nauče kako da ispravno koriste digitalne tehnologije i nove medije, a roditelji igraju izuzetno bitnu ulogu u tom poduhvatu.

Stoga je Američka pedijatrijska akademija (AAP) ponudila savete i preporuke za roditelje kako bi im pomoglada se što uspešnije snađu u digitalnom okruženju koje se stalno menja, a svojoj deci omogućila da bezbedno i pravilno koriste nove tehnologije i digitalne medija.

Prenosimo najbitnije preporuke koje će obezbediti da vaša deca kvalitetnije i bezbednije koriste digitalne medije, a o značaju ovakvih preporuka najbolje svedoči istraživanje pod nazivom Medijska slika dece u Srbiji 2018. koje upozorava na sve negativniji uticaj domaćih medijskog izveštavanja na decu.

  1. Napravite porodični plan upotrebe medija. Mediji treba da služe vama i da budu u okviru vaših porodičnih vrednosti i vašeg stila roditeljstva. Ako se upotrebe promišljeno i prikladno, mediji unapređuju svakodnevni život. Ali, ako se koriste neprikladno ili nepromišljeno, mediji uzurpiraju prostor drugim važnim aktivnostima kao što su živa interakcija, porodično vreme, igranje napolju, fizička aktivnost, predah od kompjutera, san.Tretirajte medije baš kao i bilo koje drugo okruženje u životu vašeg deteta. Iste smernice za roditeljstvo važe i u stvarnom životu i virtuelnoj stvarnosti. Postavite granice jer ih deca trebaju i očekuju. Upoznajte drugove vaše dece, u stvarnom i digitalnom svetu. Saznajte koje platforme, softvere i aplikacije vaša deca koriste, koje sajtove posećuju i šta rade kada su onlajn.
  2. Postavite granice i podstičite vreme za igru. Upotreba medija, baš kao i sve ostale aktivnosti, treba da ima razumne limite. Nestrukturirana igra van mreže podstiče razvoj kreativnosti. Učinite da igra van mreže bude dnevni prioritet, naročito za veoma malu decu.
  3. Vreme ispred ekrana ne mora uvek biti korišćeno individualno. Zajedno gledajte, igrajte se i aktivirajte se zajedno s vašom decom kada koriste ekrane jer to podstiče socijalnu interakciju, povezivanje i učenje. Igrajte video igru s vašom decom. To je dobar način da demonstrirate sportske vrednosti i pravila ponašanja. Gledajte utakmicu s njima – imaćete priliku da predstavite i podelite s njima vaša životna iskustva, perspektive i savete. Nemojte ih samo nadgledati onlajn, uključite se kako biste mogli bolje da razumete šta rade i budete deo toga.
  4. Budite dobar uzor. Podučavajte ih na sopstvenom primeru finim manirima i dobroti u onlajn sferi. Ograničite sopstvenu upotrebu medija, jer deca kopiraju ponašanje. Bićete mnogo dostupniji i povezaniji s vašom decom ako se igrate ili grlite s njima umesto da gledate u ekran.
  5. Cenite komunikaciju licem u lice. Vrlo mala deca najbolje uče kroz dvosmernu komunikaciju. Uključiti ih u povratno komuniciranje jer je to od krucijalne važnosti za razvoj jezika. Konverzacija može da bude uživo ili ako je neophodno putem video četa, ako je roditelj na putu ili ako baba i deda žive daleko. Istraživanja su pokazala da upravo dvosmerna konverzacija unapređuje jezičke veštine, mnogo više od pasivnog slušanja ili jednosmerne interakcije s ekranom.
  6. Ograničite pristup medijima za najmlađu decu. Izbegavajte digitalne medije za mlađe od 18 meseci, osim kada se radi o video četu. S decom od 18 do 24 meseca digitalne medije gledajte zajedno jer oni uče gledajući i pričajući s vama. Ograničite upotrebu ekrana deci od druge do pete godine na samo jedan sat dnevno kvalitetnog sadržaja. Zajedničko gledanje se preporučuje kada god je to moguće. Oni najbolje uče kada se u stvarnom svetu ponove znanja koja su naučili putem ekrana. Dakle, ako je vaše dete učilo slovo D putem medija, ponovite to slovo za vreme večere ili dok provodite vreme s njim.
  7. Kreirajte zone bez tehnike. Trpezarije ili mesta porodičnih ili društvenih okupljanja, kao i dečije sobe treba da budu zone bez ekrana. Ugasite televizor ako ga ne gledate jer čak iako je u pozadini, televizija može da zasmeta vremenu koje provodite s decom. Uređaje punite tokom noći i van dečijih spavaćih soba kako ne bi došla u iskušenje da ih koriste onda kada bi trebalo da spavaju. Ovakve promene podstiču porodično druženje, zdravije navike tokom obedovanja i mirniji san.
  8. Nemojte koristiti tehniku kako biste emotivno umirili dete. Mediji mogu da budu vrlo efikasni u smirivanju dece, ali to ne sme biti jedini način na koji nauče da se smire. Decu treba naučiti da prepoznaju i da se nose s jakim emocijama, kako da pronađu adekvatne aktivnosti kada im je dosadno, ili kako da se smire pomoću disanja, razgovora o mogućim rešenjima problema ili pronalaženjem drugih načina kanalisanja emocija.
  9. Uradite domaći – pronađite aplikacije za decu. Više od 80.000 aplikacija su označene kao edukativne, ali nije mnogo relevantnih istraživanja sprovedeno da se potvrdi njihova istinska vrednost. Aplikacije koje su označene kao interaktivne trebalo bi da zahtevaju mnogo više od pritiskanja i brisanja. Potražite organizacije poput Common Sense Media kako biste saznali iskustva i ocene prikladnih aplikacija, igara i programa i napravili najbolji izbor za vašu decu.
  10. U redu je da tinejdžeri budu onlajn. Onlajn druženja su deo tipičnog adolescentskog razvoja. Društveni mediji mogu da pomognu tinejdžerima da istraže više o njima samima i otkriju njihovo mesto u svetu odraslih. Ipak treba se uveriti da se tinejdžer ponaša prikladno i u stvarnom i u onlajn svetu. Mnoge tinejdžere treba podsetiti da podešavanja privatnosti na određenoj platformi ne čini stvari zapravo privatnim i da svaka slika, misao ili ponašanje koju podele onlajn u istom trenu postaju deo njihovog digitalnog otiska. Obezbedite otvorenu komunikaciju i stavite im do znanja da mogu da vam se obrate ukoliko imaju nekih pitanja ili briga.
  11. Upozorite decu na važnost privatnosti i opasnost od predatora. Tinejdžeri treba da znaju da čim sadržaj podele sa drugima, neće moći da ga izbrišu ili uklone u potpunosti, uključujući slanje neprikladnih fotografija. Oni možda nisu ni upoznati ili su odlučili da ne koriste postavke privatnosti, i moraju biti upozoreni da seksualni prestupnici često koriste društvene mreže, pričaonice, elektronsku poštu i onlajn igre kako bi kontaktirali i iskoristili decu.
  12. Zapamtite: deca će biti deca. Deca će praviti greške tokom korišćenja medija. Potrudite se da pristupite greškama s empatijom i pretvorite ih u priliku da decu nečemu naučite. Ali neke nesmotrene radnje poput slanja seksualnih poruka, zastrašivanje, ili postavljanje slika samopovređivanja mogu biti upozoravajući znaci da je nevolja na vidiku. Roditelji moraju pažljivo da posmatraju ponašanje njihove dece i ako je potrebno uključe profesionalnu pomoć, uključujući pedijatra.

Dobrobiti novih medijskih tehnologija i savremenih uređaja, ako se koriste umereno i pravilno, mogu biti velike. Ali, istraživanje je pokazalo da vreme koje deca provedu licem u lice sa porodicom, drugovima i učiteljima igra ključnu ulogu u poboljšanju učenja i zdravog razvoja. Stoga insistirajte na interakciji uživo i nemojte dozvoliti da se ona izgubi pod uticajem novih medija i pametnih tehnologija.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor: Danas

Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.