Tri pesme iz knjige „Nemiri, pomirice“ za koju su recenzije napisali prof. dr Mališa Stanojević, prof. dr Golub Jašović i prof. dr Miomir Milinković (izdavač, Sunčani breg, 2023)
PREVAGNUĆE
Krenuh lakokrila, a bisage se
do poda umoru klanjahu.
I kazah: neka je breme ovo
najlakše i žulj nezarastivi
i solnica tečna iz očiju
što se rođenjem smehom okumiše.
I kazah: neka je lom-kost ova
pod štapom njinim, zdenac melemni
i trava ozdravica.
Da tasom dan nepisani
ne prevagne od zla kojim su
dobro činili.
SPAS
Bambusi u vazi škrguću, tlu davno
obećani. Smanjuju se očekivanja
poput Čičikove postelje u naizgled
iskrenoj dobrodošlici.
Sama, pod sobom skamenjena,
pokušavam
viškove da presložim po bojama,
raspoloženjima.
Krug je otisak neobjašnjivih letilica
što se bez goriva spuštaju i podižu
pred očima neverujućih.
Kopnim kišom umivana, lažno
prihranjivana ne znajući da se u semenu
žižak sakrio.
Ako bih slamku
za deblo proglasila,
da li bi me spasila potopa?
ISPIT
Mengelama osmeh dok
krckaji akordima durskim
odvažno, jasno odzvanjaju.
Što preskoče, rezovi nevidni
precizno dokusure…
Otkriti karakter bola ne
postiže se postavljanjem tablica
po sličnosti, razlici ili nečemu
između.
Haustori zgrada istiniti su
odjek tunela sumračnosti.
Mami, mrmori, doziva bezubost
što se i dalje osiono naruga
osmehu koji je zaboravio da
se glupošću preodene, besom,
onim sitnim podlostima koje
većinski čine čoveka.
Srednji se vek izumima mučenja
ponosio, novodoblje perfidnije
načine iznalazi da ne predahneš,
da se ne dosetiš; tek kad senka
kukuljice nad lice ti se nadvije,
magijske reči satvoriš.
Dželat ispit savesti (ne) prolazi.
