OPROSTITE, DECO NAŠA DRAGA
Ratove ste nosili u sebi
Preko svojih dedova i baka
Roditelji skrivali su muke —
Da bi išli putem srećnih đaka!
Bombe što su bacali po nama
Videli ste pomoću ekrana
Porušene zgrade su vas pekle —
Znatiželja postade vam hrana!
Zadnji udar na nejaka pleća
Beše pakost nazvana Korona
Strepeli ste za rođene svoje —
I gazili dalje bez pardona!
Parkovi su vaša pusta želja
Ekskurzije i školske mature
Na sve strane vidljivi su lanci —
I obrisi ljudske diktature!
Vašoj deci vi pružite bolje
Naučite iz nedela naših
Mir i spokoj obavijen srećom —
San nek bude ideala vaših!
Oprostite, deco naša draga,
Mi smo vaše krojili detinjstvo
Odrasli ste u kavezu strepnje —
Loše vam je bilo starešinstvo!
11.11.2022.
DUŠA MI JE NOĆAS ZADRHTALA
Duša mi je noćas zadrhtala
Ranom zorom kad prestah da spavam
Snovi su me probudili nežni:
Sećanjima srce svoje param!
Duša mi je noćas zadrhtala
Topla suza iz oka mi minu
Video sam majku sa tepsijom −
I kiselim mlekom u bronziru!
Duša mi je noćas zadrhtala
Pokraj tate kosio sam baštu
Snovi su me odveli daleko −
Kao nikad pao sam maštu!
Duša mi je noćas zadrhtala
Prisetih se onih kojih nema
Srećan što ih oko mene vidim
Jedva čekam da ponovo dremam!
Duša mi je noćas zadrhtala
Zbog bezbrižnog spavanja na plastu
Vrati mi se na dlanu detinjstvo −
I želje mi počeše da rastu!
Duša mi je noćas zadrhtala
Iz fioke uzeo sam pero
Dok napisah ovu setnu pesmu,
Čežnja me je potresla debelo!
19.04. 2021.
DETINJSTVO
Detinjstva se često setim ranog
S vršnjacima igrao sam žmurke
Špartali smo livadama cvetnim —
Išli kući po mraku i ćutke!
Grdiše nas što gazimo blatom
Što na drvo idemo visoko
Što praćkama pogađamo prozor —
Što nas kliker udara u oko!
Rođendane slavili smo redom
Majke su nam je pravile baklave
U srcu nam božićne bombone —
One što se vadiše iz slame!
Oko sela nosili smo lile
Veče jedno pre Petrova dana
Kupasmo se u potoku hladnom —
Čim otopli – posle Đurđevdana!
Čuvali smo proplancima ovce
Nekada ih jagnjili u hladu
Iz zastruga mazali smo kajmak —
Sa izvora pili vodu hladnu!
Ganjali smo po barama žabe
Lešnjake smo skupljali u torbe
Sa otkosa gurabije jeli —
I skakavce vadili iz čorbe!
Šaraljicom šarali smo jaja
Molili se Bogu ispred jela
Na pričaće išli smo u Crkvu —
I palili vatre na kraj sela!
Sada kad je rogobatno vreme
Niko više ne pominje vile
Nestali su doživljaji zgodni —
I godine što su srećne bile!
