TRENUTAK SAMOĆE
Žurim, pritisnuta trenutkom samoće
radujem se pokretu pesme,
osluškujem srca kroz arije,
hor me glasovima opominje
– da sam budna
kao i sve one tajne uz sećanje
i 6. oktobar
kad jednako jesen tad
1600 – te
kao i sad
puzi uz sećanje.
Znam, publika čeka drugi čin,
a gde smo mi JAKOPO PERI?
Euridika, ne ume da čeka.