Retko se zaljubim. Najiskrenije. Zašao sam u godine poznate po krizi. Prepustio sam se životu. Jednostavno živim, volim i uživam u svakom trenutku. Ne marim ni za prošlo a ni za buduće. Koračam, dišem, slikam, fotografišem i zapisujem. Kod ljudi mi je jedino duša bitna. Ostalo me ne zanima. Upoznajem ih posmatrajući im oči. Ponekad potpuno zaronim u njihove dubine. Istražujem svaku oblinu i oblik zaranjajući sve dublje čak do samog bića. Često uživam nošen strujom poteklom iz samog srca a ponekad izronim i junački odstupim kako bih sačuvao ……… Mnoge oči sam naslikao. Neke uljanim bojama a pojedine akvarelom jer sam jedino tako mogao da dočaram njihovu iskrenost. Jedino se ta osobina razliva zajedno sa pigmentom u vodi puštajući životnim silama da je raznesu na sve strane ostavljajući lepotu duše u neizbrisivim tragovima. Zaista su mi bitni. Imam impresivnu kolekciju takvih tragova. Bitni su mi kao i srca koja su ih ostavila, u vremenu koje je prošlo. Obogatila su me lepotom i saznanjima sve na putu ka čistoj svesnosti, putu kojim teže svi koji su tragali za smislom i pronašli smisao u traganju a ja sam jedan od tih ili onih……. Pojedina srca su ostavila neizbrisive tragove koji su mi uvek u pogledu. Kroz njihove obrise posmatram život i sebe u plesu ka …………………………
Miroslav Lj Ranković
