Bolest ne bira niti mari dali je neko mlad ili je neko star, koga uzme pod svoje taj bolovati mora.
Postoje razni faktori nastanka bolesti od stečene bolesti do neke nasledne.
Mnoge se bolesti uspešno leče klasičnom medicinom koja je uznapredovala u veoma velikoj meri posebno tokom dvadesetoga veka.
Ima međutim i neizlečivih bolesti gde samo Bog dragi pomoći može, ali se ljudi retko kada osvrću na izistinsku pomoć Gospodovu.
Česta su pitanja koja ljudi postavljaju kada ih nevolja neka snađe.
„O Bože..pa što baš ja???“
Čovek se u nevolji ili bolesti pita što baš on, ali retko kada se čovek pita šta je to čime je upravo on uvredio Boga?
Tu leži sva mudrost baš upravo u pitanju-ZAŠTO JA???
Ljudi se sete Boga u nevolji isto kao i vojnika u ratu, ali se ne sete pitati .Kako da prevaziđem sve ovo???
Lako se prevazilazi sve ukoliko se čovek koji je po prirodi grešno biće, prvo iskreno pokaje za grehe svoje, ispovedi ih i zatraži oprost. I ne samo to, čovek mora da nastavi živeti Hrišćanskim načinom života koji sene ogleda u bogatoj trpezi i velikim hedonističkim slobodno kazano paganskim običajima.
Čovek mora biti skroman i paziti šta radi, mora se držati Božijih zapovesti, moliti neprestano i Bogu se zahvaljivati-kako za dobro tako i za loše, kako za prijatelja isto tako i za onoga kog smatra neprijateljem.
Blagoslovom datim svakome , lepom rečju datom svakome i uopšte ponašanjem kakvim nas uči Biblija , čovek može spasiti svoje zdravlje pre svega duševno koje i jeste ključ svega.
Verom u Boga i bez psovki onih đavoljioh reči koje kvare naš lepi jezik može se postići mnogo što-šta i može čovek zadobiti milosti svakojake.