Rane devedesete godine prošlog veka mnoge stanovnike tadašnje Jugoslavije muka je naterala da se snalaze kako god znaju i umeju. Neko švercom, prodajom, begom iz države i nažalost neki su svoju egzistenciju obezbeđivali kriminalnim radnjama.
Mila i Pavle mlad bračni par koji su radili zajedno u istoj firmi istovremeno su dali otkaz i krenuli put Segedina i susedne Mađarske da bi obezbedili osnovnu egzistenciju kako sebi tako i svom malom sinu jedinku –Marku.
Nije bilo ni malo lako uskladiti putovanja , gužve na granici, maltretiranja raznih vrsta i odgoj deteta koje je bilo u godinama kada se moralo paziti na svaki korak mu-jer dete je dete.
Prodaja na pijaci je išla dobro došli su do te mere da su počeli da rade samostalno i da angažuju svoju mrežu dobavljača što je iziskivalo sve duža odsustvovanja od kuće ali i samim tim angažovanje bejbi siterke da se babe i dede više nebi maltretirali i smenjivali danonoćno oko čuvanja malog Marka.
Kao bejbi siterka angažovana je mlada studentica Ivana kojoj je bio potreban svaki dinar i ovaj posao joj je itekako dobro došao. Čuvala je Marka do njegove dvanaeste godine i tada je dobila ponudu od Mile i Pavla da ostane raditi kod njih nešto na pijaci kao prodavac nešto kao pomoć u kući i podučavanje Marka koji baš i nije bio neki dobar učenik i trebala mu je pomoć.
Iako je Ivana već i diplomirala posao nije menjala niti je to htela jer u porodici kod Mile i Pavla imala je sve šta joj srce poželi. Dobila je svoj auto pa i stan u krugu dvorišta ove porodice koja se uspešno obogatila švercujući sve i svašta . U kuću su neretko dolazili razni ljudi od kojih su Ivani neki bili poznati čak i sa TV-a, dakle –javne ličnosti.
Jedne noći Marko je posle dopuštenog izlaska do jedanaest uveče vratio se tek oko četiri ujutru i to u pratnji nekih Pavlovih prijatelja koji su ga pronašli da pijanči sa društvom u nekom sumnjivom lokalu razbacujući se parama.
Dobio je samo ukor i na tome je ostalo jer roditeljima je gubljenje vremena značilo i gubljenje tako dragog novca.
Nedugo potom Pavle je u jednom kafeu imao okršaj sa jednim svojim drugarom sa kojim se družio od svog početka švercovanja i da stvar bude gora na videlo je izbilo nešto sasvim nenadano.
Po povratku kući sa pijace Mila je zatekla Ivanu u Pavlovom zagrljaju . Došlo je do kraćeg verbalnog sučeljavanja da bi usprkos Pavlovim nastojanjima da smiri situaciju došlo do tuče između dve suparnice u kom je deblji kraj izvukla Mila jer je Ivana dobro baratala borilačkim veštinama te joj nije bio problem da se pobije i sa muškarcima kamoli sa jednom krhkom ženom.
Posle ovoga došlo je do suda u kom se Pavle odlučio da živi sa znatno mlađom Ivanom dok sina ostavlja bivšoj supruzi, tu se otkrio i razlog tuče između Pavla i drugara mu. Pravi razlog je bila Ivana.
Vreme je neumoljivo teklo stvari su se dovele u red sve do jedne noći kada je Marko sa grupom mladića završio u policijskoj stanici gde je bio priveden zbog tuče.
Detaljnim ispitivanjima i preteresom kod Marka je pronađena droga i to heroin.
Policajci su krenuli u akciju i upali u stan i kod Pavla i kod Mile i to istovremeno u akciji su pronašli jedan neregistrovani pištolj bez serijskih brojeva i tom prilikom je Pavle bio pritvoren doduše na kratko jer uz veštog advokata uspešno se izvukao od robijanja.
Pavle se izvukao ali njegov sin Marko je sve češće upadao u probleme sa drogom koju je nabavljao ko zna gde i od koga. Sve u svemu Pavle je počeo da sve više i više poslovno odsustvuje od kuće. Živahna Ivana je iskoristila priliku i malo po malo zavela svog pastorka Marka koji je kao omađijan sledio sva njena uputstva drogu je i dalje nabavljao ali je stvari u svoje ruke preuzela Ivana .
Sedeći sa drugarima kao i uobičajeno petkom u jednom od kafea pored Pavla se odjednom stvorio neko na bicikli sa maskom na licu i pucao mu u grudi. Čim je ovo saznala Ivana je dotrčala do mesta zločina ali Pavla su već odvezli put bolnice. Svi su se pitali ko je to mogao da uradi?
U bolnici su se smenjivali čuvari na vratima sobe čuvajući Pavla danonoćno. Pomaka u istrazi nije bilo , svi članovi porodice uže i šire rodbine su bili ispitivani ali bez uspeha.
Dok se strasti još nisu smirile stigla je nova vest ovoga puta je bilo strašno –Marko je bio isto upucan identično kao i otac mu. Inspektori su slagali kockice ali ova rubikonova kocka je bila isuviše zamršena za sve pa i za one najiskusnije policajce. U vezu sa pucnjavama i ranjavanjima dovodili su se praktično svi koji su okruživali ovu porodicu.
Marko je ležao na istom odelenju gde i otac mu ali kontakta nisu imali.
Marko je iznenada pao u komu iz koje se probudio posle nekoliko nedelja, nije se sećao ničega ali policajci su naišli na dobar trag .
Markov drug Darko zvani Dak uhvaćen je u preprodaji droge , policija ga je ispitivala i uz nagodbu da će dobiti manju kaznu ako kaže sve što zna pristao je da govori.
Njegova priča je bila skoro pa filmska i tekla je ovako.
„Moj ortak Marko i ja smo radili za Ivanu i dok je on bio odsutan ja sam upao u šemu sa Ivanom ništa strašno tek par susreta poljubaca i tako to i Ivana je rekla Marku da će mu dati veći deo tržišta ako kokne ćaleta. On je pristao i otišao i pucao. Ivana je bila hepi zbog svega i na kraju mi je predložila da se nas dvoje skockamo i šmugnemo sa svom lovom negde u inostranstvo normalno pristao sam ali taman kada je sve bilo spremno pojavio se Marko izbila je svađa i tuča i on je pobegao negde valjda kod majke , međutim Ivana je krenula za njim i upucala ga negde tokom puta jer on je krenuo peške dok je Ivana uzela Pavlov motor i krenula za njim i kada je upucala Marka vratila se i rekla da je sve OK i da idemo. Ali ja sam uzeo malo više praha i spavao sam, tako da dok je čekala Marka su našli upucanog“
Posle ovoga iskaza policija je uspela da uhvati „bejbi siterku“ Ivanu na samom graničnom prelazu u pokušaju da pobegne preko Mađarske u neku drugu državu. Pištolj je pronađen zakopan dok su sudije Ivani izrekle kaznu za podstrek na ubistvo i za pokušaj ubistva sa predumišljajem, Marku je izrečena mera obaveznog lečenja od narkotika i Darku za prikrivanje zločina-posedovanje narkotika mu je oprošteno.
Nekoliko meseci kasnije Pavle je ležao sam u kući kada mu je zazvonio telefon od kog se već i plašio zbog uvek nekih loših vesti koje je primao putem telefona. Ovoga puta se iskreno iznenadio i obradovao možda i najviše na svetu.
„Ćao ja sam(Mila) hoćeš li da dođem po Tebe i da idemo kod našeg sina u bolnicu? „
„ Dođi evo oblačim se idemo“
Putem su razgovarali kao da se nikada ništa nije desilo. Ušli su u bolnicu i tražili da vide sina ali prvo su morali da razgovaraju sa načelnikom odelenja psihijatrije koji im je rekao.
„Vaš sin je Bogu hvala dobro i mogao bi da ide napolje ali neznamo kuda da ga šaljemo? Na ulicu nemože nikako“
Mila i Pavle su se pogledali i klimnuli glvama u glas rekavši lekaru.
„Mi kao roditelji potpisujemo oboje i ide kod nas našoj kući“
Tako je i bilo, suzama i sreći nije bilo kraja došli su svojoj kući i Mila i Pavle su se dogovorili da se isele u inostranstvo i da se sve zaboravi. Tako je i bilo jedino pre odlaska su posetili Manastir, krstili Marka i venčali se u Crkvi jer zbog žurbe za novcem mnogo toga su „zaboravili“ da učine na vreme.
Ipak za dobra dela nije nikada kasno.
