Komšija je komšiji najveći rod uvek bilo i biće. Radovan i Mile su bili živi svedoci tome, njihov odnos ništa nije moglo uzdrmati osim jedne stvari.
Obojica su bili Hrišćani i to revnosni Radovan je uvek išao u Pravoslavnu Crkvu no Mile je išao dok se nije vratio iz Amerike gde je boravio nekoliko godina. Iznenada i na žalost svojih roditelja u svoju novu kuću nije dao da se unese niti jedna verska relikvija niti ikona bukvalno ništa, čak ni Svetu vodicu nije davao da se unese o osveštanju nove kuće nije hteo ni da čuje dok je popa nazvao đavolskim slugom. Radovan se zabrinuo i pitao Mileta da sednu i da razgovaraju o svemu. Veoma rado je Mile pristao , ali nije hteo da se prekrsti niti je dozvoljavao u svojoj kući to Radovanu da čini.
Radovan je poštovao volju domaćina i nije se prekrstio ali je u sebi tiho izustio molitvu.
„Mile brate moj dobri .Pa u čega i u koga ti veruješ?
„Radovane verujem samo u Boga i sina njegova Isusa Hrista“
Izgovorivši te reči jasno i glasno , Radovanu je laknulo.
Započeli su razgovor , ispred sebe Mile je imao otvoreno Sveto pismo i odgovarao na svako pitanje koje je Radovan postavljao pa je čak Mile i prekorevao Radovana ukoliko bi ovaj spomenuo Krsnu slavu ili neki drugi običaj optužujući Radovana da je to Bogohuljenje.
Nije Raši dobrome sve ovo dalo mira nego se molio da mu Gospod puteve prosvetli šta mu valja činiti.
Pođe tako Rašo na slavu Svetoga Nikolu u kuću kod domaćina Pavla. Tu se zateče pop Jeremija.
Izjada mu se Raša pop ga gleda i sluša. Upita Rašo za savet.
„Čuj Rašo Nikola je naš brat u Hristu to je neosporno no valja se za njega moliti da gde zastranio nije pa u neku sektu da je otišo jer đavao nikada ne spava, dakle valja se moliti ali i drugo valja a to je da kreneš i ti i ostali češće u crkvu posebno Nedeljom i u dane slova crvenoga u kalendaru i ne zaboravi u Svetomu je pismu sva istina s’toga čitaj ga a što ne znadeš protumačiti moja su ti vrata uvek otvorena“
Ne prođe puno od toga dana prestade nekako iznenada Rašo i da pije i da puši ali i što je najvažnije prestade da psuje.
Sa Nikolom je često razgovarao pa su čak imali i zajedničke molitve. Svaki od njih je molio se na glas bez osporavanja jedno drugoga.
Tako reče Rašo jednom Bože hvala ti što mi oči otvori doista…
„Sva istina u Bibliji stoji“
