Nije bilo dana od kada je Nikola dobio otkaz a da nije bio pijan. Zabrinuti su bili svi njegovi i porodica i prijatelji, svi odreda-ali pomoći nije bilo nije se treznio.
„ Pobogu Nikola pa barem jedan dan stani! „- govorili su mu prijatelji.
Krvavih očiju, raščupan i bradat, neokupan i drzak Nikola je samo odgovarao.
„Beži i šta Te se tiče“
Porodica mu žena Karolina i ćerka Jasna uporno su pokušavale da ga smire da ga izleče ali nije bilo šanse.
Danima je znao da ne izlazi iz svoje sobe, niko nije ni smeo da mu uđe u sobu pored kreveta mu je stajala flaša sa rakijom koju je praznio u velikim gutljajima, dok je svoje fiziološke potrebe vršio tu u krevetu.
Jednom je kao i obično Karolina u kuhinji nešto spremala kada je začula jauk iz Nikoline sobe, nije se osvrtala jer ti Nikolini jauci su bili neprestani te niko nije ni obraćao pažnju. Ipak Jasna koja je svoga oca volela iz sveg srca ušla je u sobu i vrisnula.
Nikola je u lokvi krvi ležao na podu.
Pozvana je hitna pomoć čija je ekipa prevezla Nikolu na psihijatriju. Lekar je ustanovio da je Nikola pao sa kreveta i tom prilikom slomio nos jer je pao tako da je licem udario o nogar od stola. Poslat je na maksiofacijalno odelenje bolnice gde je započeta operacija.
Nikola je uspešno operisan i sada kao trezan čovek u bolesničkoj postelji je razmišljao o svemu, bilo ga je stid i sram no Jasna njegova miljenica je stigla u bolnicu i dolazila je svakodnevno. Uz konsultaciju sa lekarima odlučeno je da Nikola ostane na lečenju kako bi se odvikao od alkohola.
Prolazili su meseci i meseci dok Nikola nije bio u potpunosti oporavljen. Kada je došao dan izlaska njegova Jasna je došla sa majkom Karolinom koja je suprugu donela čist veš i garderobu za izlazak.
Po izlasku na Jasnino insistiranje otišli su do obližnje šume u kojoj je bio smešten odličan etno restoran, tu su jeli i na oduševljenje Jasnino i Karolinino –Nikola je jeo kao nikada do tada.
Po završenom ručku njih troje su se odlučili za šetnju kroz šumu.
Reč po reč korak po korak i započeli su temu o situaciji koja se desila o uzroku svega o izlečenju.
„Drage moje dame . Evo ovde u ovoj šumi sam kao omladinac logorovao , onamo mi je bio šator dok sam bio na pred vojničkoj obuci, tu smo imali i radne akcije pa sam kao najbolji omladinac bio poslat na obuku za rukovaoca radnim mašinama potom sam se zaposlio , kada sam se zaposlio dobio sam kao majstor pomoćnika koji mi je kasnije postao gazda kada je firma propala inače taj pomoćnik je davno pre mene bio na psihijatriji ali ne zbog alkohola nego zbog drogiranja i eto mogu reći da nisam mogao „svariti“ da mi takav neki klipan daje otkaz i da mi uopšte i gazduje“
Supruga mu i ćerka su ga pogledale..
„I zato si pio onoliko? „
Sagnuo je glavu i rekao DA.
Potom je nastavio sa pričom..
„Prvo oprostite mi zbog svega, alkohol i takav način života za mene su prošlost ja sam se sada fokusirao na to da udam svoju ćerku J J J i da krenem sa novim poslom“
Dame su se njegove iskreno obradovale ovim optimističkim Nikolinim rečima, još veća radost je zavladala kada je Nikola počeo da uzgaja pečurke. Finansije su se drastično povećale do te mere da je Nikola odlučio da se dogovori sa suprugom i ćerkom oko ćerkine svadbe. Tražio je pre svega da upozna Jasninog dečka.
Nekoliko dana posle u njihovoj kući se pojavio fin i otmen momak sa svojih dvadeset i pet-šest godina, zvao se Nikola. O koje li radosti reče mu budući tast smejući se.
Reč po reč i pao je dogovor da se upoznaju i roditelji, upriličen je sastanak u restoranu u centru grada po nekom lokalnom običaju to je bilo mesto za takve susrete.
Jasna i njen izabranik su sedeli i čekali svoje roditelje, prvo su stigli Nikolini otac i majka nedugo posle toga i Jasnini-Karolina i Nikola.
Umalo Nikolinom ocu oči nisu ispale kada je video budućeg prijatelja, ma nije znao šta radi kada ga je video srušio je čašu , posekao se ma sto čuda. Svi su ga gledali jer ponašao se poput majmuna u kavezu.
Nikola sede pored budućega prijatelja zagrli ga nasmeje se i reče mu.
„Prika! Što beše-beše, naše je vreme prošlo nego gledaj ti našu decu i uživaj i deder popij jednu i za mene jer ja više nepijem“
Nikolin budući prika beše Žarko onaj koji mu beše pomoćnik, direktor pa na kraju i gazda koji mu je dao otkaz.
Nije Žarku ugodno bilo ali smirio se kada su zaseli i kada je Nikola počeo da priča o planovima da proširi proizvodnju pečurki da bi mu ćerka i zet imali obezbeđen posao. Na kraju se i sam zainteresovao za kooperaciju sa budućim prikom.
„A ne prika ti nemaš ništa više samnom, od svadbe pa nadalje deca naša vode poslove ja ću biti savetnik samo“.
Pogleda ga Žarko i reče.
„Ako ćeš ti prika biti savetnik onda ja kao kooperant nemam šanse“
„EEEE prika Žare! To neka deca odluče ja ću ih samo posavetovati kako da rade sa tobom jer posao je posao i u njemu sentimentalnosti nema“
