Ratovi, glad ,korupcija,beda i nemaština ostavljaju traga u društvu neretko i decenijama posle svega ljudi ne umeju da se osveste i nađu pravi put kojim im valja krenuti.
U malenoj varošici gde je skoro svako svakoga znao i gde su naočigled svi bili složni kao i u ostatku države dešavale su se krađe i razbojništva skoro pa uvek sa NN izvršiocima.
Jednom prilikom je stradao čovek braneći svoju imovinu-bio je izboden dva puta nožem što je za ovog skromnog domaćina bilo fatalno. Situacija je kulminirala do te mere da se narod samoorganizovao i pravio noćne straže u cilju očuvanja svojih i života svojih porodica. Ipak sve ovo nije bilo po blagoslovu vlasti te je u ovu varošicu poslato policijsko pojačanje u celom timu policajaca našao se jedan mladi ali mudar policajac koji je bio na visini zadatka i koji je znao kako da se postavi u ovoj delikatnoj situaciji.
Mladi Georg kako su ga od milošte zvali nije hteo da se preterano voza policijskim autom po varošici nego je obožavao šetnju i razgovore sa ljudima, neretko je starijim sugrađanima odnosio lek iz apoteke, školarcima je u stanici štampao potrebnu dokumentaciju i sa svima sa osmehom razgovarao-ubrzo je stekao ogromno poverenje građanstva.
Jednom prilikom je ušetao u stanicu i uveo Đorđa i Uroša dva meštanina koji su bili traženi od strane policije već nekoliko meseci.
Videvši ih komandir stanice je zinuo i od iznenađenja povikao.
„Pa gde ste Vas dvojica!? Cvećke moje lepe??? „
„Kolega Georg! Gde ih nahvata? „
„Tu komandire u kafani gde sam im i poručio da dođu“-smireno odgovori Georg.
Komandir pogleda u Georga i u potpunosti iznenađen upita.
„Ti njima poručio da dođu? A ja ih sa kolegama tražim pola godine zbog one kazne za nevezivanje pojasa i što behu pijani vozili traktore“
„Komandire ako dozvolite posle ću Vam sve pojasniti ja bih sada da započnem rad sa licima“
„Svakako kolega izvolite nema problema evo tu je kolega Ogi a i ja sam tu pa ako šta zatreba eto nas“
„Nema potrebe komandire sada ću ja sve da rešim“
„Uroše !Đorđe! pre svega da mi popijemo po kafu pa da krenemo . Može li? „
Složise se ova dvojica još uz kafu dobiše i po komad nekog keksa.
Georg ih je pitao što su se krili i gde su bili svo vreme.
„Bili smo svo vreme tu u mestu i na salašu kod gazda Steve što ga zovu krmak“
„Pa pobogu ljudi što se krili???“
Pogledaše se ova dvojica i u glas rekoše.
„Reko nam je gazda Steva da se sakrijemo malo jedno vreme“
„Što da se skrivate ? Možda zbog traktora? Ma dajte to nije ništa i evo lično ja sad to sve brišem i nikome ništa. Hoću da popričamo ljudski i da mi kažete istinu“
„Ne Georg nego mi smo….“
„Šta???“
„Mi smo krali iskreno eto nećemo da lažemo krali smo“
U tom momentu iznenada kolega Ogi skoči i poče da bije pendrekom po stolu vičući da će im sve koske polomiti lopovske. Ustuknuše Uroš i Đorđe, ali Georg i komandir ih smiriše, komandir reče Ogiju da iziđe napolje i da se malo prošeta. Uroš je pogledao u Đorđa i upitao ga da li može sve da govori da ne govore obojica ovaj se složi i priča poče da teče.
„Georg mi smo radnici kod gazda Steve , nebi smo mi radili kod njega da nismo dužni mu para . Đorđe je pozajmio novac od Steve kada mu je mati išla na operaciju srca dok sam ja morao platiti porez za onu piljarnicu što sam imao , pošto nisam imao odakle morao sam pozajmiti i Steva nam je dao mogućnost da nevraćamo kamatu nego samo glavnicu ali da moramo raditi za njega“
„Dobro nije problem raditi. Ali šta?“
„Išli smo noću gde nas je slao i krali smo i otimali i uvek nas je slao kada je vaš kolega Ogi bio na dužnosti“
Tu se klupko počelo odmotavati i komandir i Georg su shvatili da su na dobrom tragu da sve razotkriju pa verovatno i ubistvo kada je čovek ubijen nožem na svome kućnome pragu. Nisu se dva iskusna policajca ništa dvoumila nego su odmah pozvali pojačanje i tražili nalog za upad kod Steve na imanje. Ubrzo je stiglo i pojačanje i inspektori i nalog. Policajci njih oko dvadesetak su opkolili ogromno Stevino imanje i posle odbijanja Stevinog da im dopusti ulaz pristupili su likvidaciji pasa čuvara i upali unutra , zatekli su Stevu u društvu mlade devojke iz sela koja je po godinama mogla unuče da mu bude. Devojka je počela da skriva svoju golotinju i da plače no ubrzo ju je jedan policajac prevezao put bolnice.
Steva je negirao sve, ekspresno je prevežen istražnom sudiji koji mu je postavljao pitanja i dalje nije priznavao. Sudija ga je upitao da li poznaje policajca Ogija. Rekao je da ne poznaje nikoga od policije.
„Dobro gospodine Stevo pogledajte ovo „
Sekretarica je stavila list papira u projektor koji je velikim slovima na beloj tabli projektovao ono što je bilo napisano na papiru. Bilo je to oproštajno pismo policajca Ogija koji je kada ga je komandir udaljio da se šeta odšetao kući napisao oproštajno pismo gde je sve detaljno opisao i kako je uopšte dospeo da bude na „platnom spisku“ kod Steve , uzeo svoj službeni pištolj i izvršio samoubistvo ali ne u uniformi nego u civilu na uniformi je ostavio poruku na ceduljici.
„Neka ostane čista jer ja sam je dosta ukaljao svojim ponašanjem“
Steva je bio suočen sa dokazima i nije imao kuda tako da je sve priznao pa i ono da je lično on dva puta nožem izbo čoveka na kućnome pragu jer je čovek bio ljutit i izbacio ga napolje te ga je Steva mučki uz pomoć Ogija koji je žrtvu savladao izbo nožem kako je rekao .
„Mislio sam da ga ubodima upozorim da se ne šali, međutim preminuo je“
Steva više nije nikada izišao iz zatvora usledio je istražni zatvor potom je po pravosnažnoj presudi dobio dve decenije zatvora no ubrzo posle odlaska u zatvor nađen je mrtav u zatvorskom klozetu sa glavom ka dole, očigledno je bilo da ga je neko od „sustanara“ ubio. Ko? Nije se saznalo nikada jer nikoga nije ni interesovalo.
Stevina supruga je ostala sama u kući, pošto je bila bankarska službenica policija je uspela da pronađe niz dokaza da je ona bila jedna od glavnih Stevinih pomagača u svemu.
Ona je iz banke na tuđa imena isplaćivala novac po ko zna kojim osnovama isti taj novac je za kratko vreme završavao kod Steve koji je zelenašenjem stekao enormno bogatstvo. Stevina udovica je uhapšena dok je prodajom celokupne njihove imovine podmirena odšteta najpre za maloletnicu koju je Stevo sexualno zloupotrebljavao. Zatim je odšteta podmirena i svima onima koji su Stevi radili za komad hleba dnevno jer su navodno bili dužni.
Ni Zorica udovica stevina nije dugo izdržala uskoro je u zatvoru isekla vene i iskrvarila.
Tu je bio kraj ove krvave porodice dok su uroš i Đorđe dobili dvogodišnje nanogice, ali su u znak zahvalnosti pomogli policiji maksimalno jer kako su rekli.
„Georg nas je spasio i hvala mu! I za njega i komandira smo uvek tu“
