Izađi noćas u kasni čas
Kad sve se svije u tihi muk,
Čim zaspu jagode, ušuška klas,
I odjekne odnekud budan ćuk.
Izađu lagano, ko miris lipe,
Poslušaj srce, neka te vodi.
Tiho, da vrata ne zaškripe.
Svojoj žeđi noćas ugodi.
Hajde! Ne boj se! Mesec će zaći
I laveža pasjeg skriće strah,
Želim ti usne meke dotaći.
Hoću da čujem tvoj strasni dah.
Kreni kad vetar umiri žbunje
Oskudna ko poljski pupoljak mlad.
Ponesi pod košuljom dve dunje
Da utolim žudnju i strašnu glad.
Izađi noćas kraj mrtve straže,
Odlučnija no što si ikad.
Isšunjaj se neka nas traže
Oni koji ne vole nikad.
Izađi nečujno i svice prati.
Iskradi se od senke tiše.
A gde te čekam, ti ćeš znati.
Ponesi nežnost i ništa više.
