Danas sam suncokretima rekao
Sve što sam imao reći.
Imam utisak da sam te sto godina čekao
I da sam morao milion milja preći
Da bih te sreo.
Danas smo se na prašnjavom putu rodili
I nije mi žao što sam te zavoleo.
Oživeo sam u jednom minutu.
Nedodirom smo ljubav vodili
Otvarajući kapije novih dana.
Nešto me je u trenu okrilatilo
Što odraz tvoje lepote ima
I što mi snagu daje
Koja me voli, čuva i prati.
Još lutam međ suncokretima
Sred panonskog okeana
Pitajuć se šta je.
Ne znam! A možda nikad neću ni znati.
Ali jedino znam da te je ceo dan
Sunce pratilo.
