Zamisli da imaš moje oči.
I da gledaš sa njima.
Reci mi šta vidiš?
Hajde. Ko u more u njih uskoči,
Dovoljno mesta ima.
Nemoj da se stidiš.
Otvori školjke i uzmi biserje
Mojih osećanja.
Ogrlicu okači oko tankog
Vrata.
Pusti uvojke lake ko perje
I umaži usne bojom višanja,
A onda usni u postelji
Od zlata.
Ti znaš da sam prepun sunca
Kad u njih svratiš
I da me čuvaš od bura stršnih
Koje strepnja za tobom toči.
Hajde, uđi!
Želim da me okrilatiš.
Molim te nemoj da kasniš.
Zamisli da imaš moje oči.
Ako ne požuriš sklopiću ih
I mrak će ih okovati lancima
Od četiri unce.
Ugasiću se slep i tih
I putovaću sam klancima
Tražeći malo sunce
U beskrajnim noćima.
Zamisli da gledaš mojim očima.
