Iz naše ljubavi ljubav raste
toplija od sjaja dalekih zvezda,
vratiće se jednog proleća laste
u svoja već davno oteta gnezda.
Od našeg smeha smeh će cvetati.
sva tuga će u zaborav odseliti,
opet ćemo se slobodni šetati
i detinjstvo sa svima deliti.
Opet će doći dani svečani
i pesma dečja kad zlo utrne,
čekaće nas rasute Visoki Dečani,
ko kupine zrele kada pocrne.
Buknuće božuri u malom nadanju
da će nas ponovo radosne skupiti,
mi, rođeni u velikom stradanju
koje ne može mržnja kupiti.
Naše detinjstvo, kuće, oranice…
U našim srcima uvek će trajati,
kao ikone naše svete Gračanice
pred kojima će se svet kajati.
Sve dok nas ima bol ćemo nositi
i ovim surovim svetom lutati,
možemo jednom sve oprostiti,
al’ ne smemo nikad zlo prećutati.
