spot_img

Tode Nikoletić: Veruj u sebe

Često se pitam,
Dok noću skitam
Kuda me nose
Snovi i volja.
Da li sam smela,
Za dobra dela?
Da li sam hrabra
Da budem bolja?

Puno je mraka,
A nisam jaka,
I ne znam gde ću
Od mrzovolje.
Al, žar u meni
Kaže mi kreni,
Veruj u sebe
I biće bolje.

U meni srce
Pokreće krila.
Da mogu osmeh
Pružiti svima.
Potraži svoja
Gde su se skrila.
Svako u sebi
Negde ih ima.

Za malo sreće
Živeti vredi.
Pokreni volju
Brige pobedi.
I kad te lome
I kad te boli.
Veruj u sebe
Još više voli.

Često sam sama
Kad padne tama
I ne znam gde su
Do svetla vrata
Da li da svenem
Il hrabro krenem
I nađem svoju
Zvezdu od zlata.

U meni srce
Pokreće krila.
Da mogu osmeh
Pružiti svima.
Potraži svoja
Gde su se skrila.
Svako u sebi
Negde ih ima.

Za malo sreće
Živeti vredi.
Pokreni volju
Brige pobedi.
I kad te lome
I kad te boli.
Veruj u sebe
Još više voli.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.