spot_img

Tode Nikoletić: Ubiće me ova zima

Foto: Ivana Todorović

Ubiće me ova zima,
Ova noć što veje bludnju.
Ona tvoju narav ima.
Ona ima tvoju žudnju.

Pod odrazom mesečine
Pijem srce što me pije.
Progovori majčin sine,
Gde se noćas kuja krije?

Kome krv ko meni ključa,
Dok ga oči njene hrane.
Ko ko i ja srce ruča?
Ko sam kopa sebi rane?

Ubiće me ova zima.
Slediće me ko sindžirom!
Ona tvoje usne ima,
Zaklaće me nedodirom!

Pa ti vidi kad otopi
Ko će ko ja da te ljubi.
I tebe će da potopi
Ova tuga što me ubi.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.